Uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Italiji 25. septembra dezinformacije uglavnom šire domaći akteri koji imaju svoje interese. Istovremeno nezavisni fekt-čekeri, pored dezinformacija, dovode u pitanje i izvodljivost većine izbornih programa.
Širenje dezinformacija istraživali su stručnjaci sa nekoliko univertiteta a rezultati su sabrani u studiji "Dezinformcije u Italiji: gde ih pronaći i kako se boriti protiv njih" koju je finansiralo italijansko ministarstvo za spoljne poslove i međunarodnu saradnju.
Prema delovima još neobjavljene studije u koje je EURACTIV imao uvid, dezinformacije se pretežno mogu naći na Telegramu i Fejsbuku i zatim na TikToku i Tviteru. Za one koji ih šire, u izveštaju je iskovan naziv "dezinfluenser" jer koriste dezinformacije da steknu popularnost.
I dok su "dezinfluenseri" uglavnom Italijani, poreklo dezinformacija u najvećoj meri zavisi od teme. Kada je reč o ratu u Ukrajini i kovidu, čini se da su izvori iz inostranstva, a za pitanja poput položaja žena ili politike, dezinformacije uglavnom stižu iz domaćih izvora.
Mikelanđelo Đenaro (Michelangelo Gennaro) iz LUISS Data laba koji je učestvovao u studiji ukazao je na zaokret sa pitanja vezanih za pandemiju na vesti povezane sa ratom u Ukrajini, što se desilo na većini opštijih antivakserskih kanala.
Lažne vesti o ratu
Međutim, i neke političke partije "zavise" od dezinformacija u pokušaju da privuku birače.
Tako se u politički diskurs infiltrirao ruski rat u Ukrajini i njegov uticaj na ekonomiju. Neke stranke kažu da za rast cena ne treba kriviti predsednika Rusije Vladimira Putina nego sankcije EU Rusiji i slanje oružja Ukrajini.
Izvor iz italijanske Opservatorije digitalnih medija rekao je za EURACTIV da u ovoj izbornoj kampanji u Italiji postoje pokušaji da se rast cena gasa predstavi kao katastrofa kako bi delovalo da su sankcije Rusiji neefikasne dok su za Italiju razorne.
Sankcijama Rusiji protivi se lider desničarske Lige Mateo Salvini koji kaže da bi bilo bolje zaštiti Italijane i Evropljane nego naneti štetu Rusima.
Podseća se da je jedan medij otkrio da se bliski saradnika Salvinija 2018. sreo sa predstavnicima ruske vlade i razgovarao o finansiranju italijanske partije.
Da li je Liga dobila više ruskog novca od početka rata u Ukrajini, jedna je od vrućih tema u predizbornoj kampanji ali dokaza nema.
"Potreban nam je novac iz Brisela koji je očito pogrešio kada je tražio sankcije. Rizikujemo da ostavimo milione Italijana u mraku i hladnoći", rekao je ranije u septembru Salvini na jednom formu dodajući da je "Evropa koja uvodi sankcije ona ista Evropa čija je dužnost da pomogne Italijanima da plate račune".
Fekt-čeking partijskih programa
Dok kampanja traje, grupacija za fekt-čeking Pađela politika (Pagella Politica) istraživala je političke programe partija nastojeći da oceni da li njihova obećanja mogu da se sprovedu ili samo žele da obmanu javnost.
Prema analizama, za 96% predloženog sa svih strana političkog spektra nedostaje adekvatna fianansijska podrška.
Samo četiri od 88 predloga Demokratske partije, stranke levog centra, imaju dovoljnu finansijsku zaleđinu a ostale partije su još gore.
Tako koalicija desnog centra, koju čine Salvinijeva Liga, Braća Italije Đorđe Meloni (Giorgia Meloni) i Forca Italija Silvija Berluskonija, od 88 predloga ima samo jedan, koji se odnosi na borbu protiv siromaštva, za koji je predložen način finansiranja.
Anti-establišment Pokret pet zvezda, koji je dao 61 predlog, takođe ima samo jedan oko vojne potrošnje za koji je predložio finansijsku šemu, koja bi međutim kršila obaveze prema NATO.
U partiji centra Treći pol bivšeg premijera Matea Rencija kažu da "nijedan izborni program nikada nema finansijsko pokriće". "Ali mi ne bežimo od problema", dodaju.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
