Glavni spoljnopolitički savetnici nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, Jens Pletner i Emanuel Bon, koji treba da pomognu nalaženje rešenja u dijalogu Beograda i Prištine, karijerne su diplomate koje su već sarađivale i koje se veoma dobro poznaju, piše nemačka štampa.
Šolc i Makron su u pismima predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju naveli da su zadužili Pletnera i Bona "da pruže direktnu podršku" posredniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, i da zajedno sa njim posete Kosovo i Srbiju "kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred".
Pletner i Bon su, kako je ranije pisao list Cajt sarađivali još u vreme pokušaja da se nađe mirno rešenje za spor Rusije i Ukrajine. Zajedno su putovali u Moskvu i Kijev, i učestvovali u pripremi sastanaka u četvrostranom, takozvanom Normandijskom formatu koji su činile Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska.
Pletner je prethodno, od 2014. do 2017. bio i šef kancelarije ranijeg ministra spoljnih poslova, a sadašnjeg predsednika Nemačke, Frank-Valtera Štajnmajera, sa kojim je radio i na izradi Sporazuma iz Minska za rešavanje konflikta u istočnoj Ukrajini.
Cajt piše da je, poput Štajnmajera, Pletner dugo, pa i sve do početka rata u Ukrajini 24. februara ove godine, bio uveren u održivost i uspeh Sporazuma iz Minska, "Normandijskog" i drugih formata rešavanja konflikta.
Pletner se, delom i zbog bliskih odnosa sa Štajnmajerom, našao na meti kritika da je deo njegove "mreže". Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Meljnik nedavno je u intervjuu optužio Štajnmajera da je "decenijama pleo mrežu kontakata sa Rusijom" u cilju očuvanja dobrih odnosa sa Moskvom.
Meljnik, čija zemlja politiku Nemačke prema Rusiji kritikuje kao previše uzdržanu a prema Kijevu kao arogantnu, rekao je da mnogi koji su bile deo "Štajnmajerove mreže", sada vode glavnu reč u Šolcovoj vladi.
Posle dvogodišnjeg mandata ambasadora u Grčkoj, 2019. je Pletner imenovan za političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova čime je postao i najbliži saradnik tadašnjeg šefa diplomatije Hajka Masa.
Jens Pletner je krajem 2021. godine postao glavni spoljnopolitički i savetnik kancelara za bezbednost. On ni danas nije član neke stranke i važi za profesionalca koji se ne bavi stranačkom politikom, već se maksimalno zalaže da realizuje spoljnopolitičkih ciljeva Vlade.
List za njega piše da, prema svim ocenama, važi za smirenog, pametnog, načitanog i analitički snažnog profesionalca kojeg je teško izbaciti iz ravnoteže. Međutim, upravo su te osobine, prema oceni lista, možda i godinama sprečavale Pletnera da vidi realnost, a to je arhaična, ideološka vlast u Rusiji, i povratak prošlih vekova oličenih u Vladimiru Putinu.
Pletner (54) je završio pravo i politologiju na univerzitetima u Hamburgu, Bordou i Parizu, a u diplomatskoj karijeri, pre mandata u Grčkoj, bio je i ambasador u Šri Lanki i Tunisu i portparol Ministarstva spoljnih poslova.
Kada je u pitanju Makronov savetnik, Emanuel Bon je karijerni diplomata i malo poznat široj javnosti.
Bon je u od 2003. do 2006. bio savetnik u ambasadi Francuske u Teheranu, a zatim je do 2009. radio u ambasadi u Rijadu. Bon se 2009. pridružio Stalnoj misiji Francuske pri UN, dok je 2015. godine bio ambasador u Libanu.
Posle francuskih predsedničkih izbora 2012, Bon se pridružio kabinetu socijaliste Fransoa Olanda u okviru diplomatske jedinice. On je tada pratio severnu Afriku i Bliski istok.
Bon je posle predsedničkih izbora 2017. godine kada je izabran centrista Makron imenovan za šefa kabineta tadašnjeg šefa diplomatije Žan-Iva Le Driana a potom 2019. godine za Makronovog diplomatskog savetnika.
Izvor: Beta
Foto: Diplo.de
