Odluka Berlina da kineskoj brodarskoj kompaniji proda manjinski udeo u luci Hamburg naišla je na kritike francuskih političara koji se zalažu za ujedinjeni front protiv stvaranja zavisnosti EU od Kine. Rastu frustracije doprinela je najava puta nemačkog kancelara Olafa Šolca u Kinu 4. novembra.
Nemački javni servisi NDR i WDR objavili su u oktobru da kineska kompanija Kosko (Cosco) može da preuzme 24,9% hamburške luke, uprkos protivljenju nekoliko nemačkih ministara.
Luka u Hamburgu je najveća u Nemačkoj i druga po veličini u EU za kontejnerske brodove i samim tim od ključnog značaja za trgovinu EU.
U svetlu ruske invazije na Ukrajinu, opreza EU prema stvaranju nove zavisnosti i poziva Komisiji da pojača zaštitu ključne infrastrukture u bloku, francuski političari kritikovali su nemačku odluku da proda akcije kineskoj kompaniji.
"Zaprepašćena sam nemačkom odlukom", rekla za EURACTIV poslanica većinske partije An Ženete (Anne Genetet) koja predstavlja francuske građane koji žive u Kini.
Kako je dodala, investicije u ključnu infrastrukturu su najefikasniji način da Kina unapredi svoje interese u Evropi.
Opasnost po ekonomski suverenitet EU
O preoblikovanju evropske i ekonomske zavisnosti od Kine razgovaralo se i na poslednjem sastanku Evropskog saveta u oktobru u Briselu.
Kineske konglomerate kao akcionare ima 14 evropskih luka od kojih su u šest u većinskom vlasništvu.
Navodi se da CMP, jedan od kineskih konglometara, ima manjinski udeo u tri francuske luke i da se s tim, kako je rekla Ženete, "mora postupati sa velikim oprezom".
"Francuski poslanici ne shvataju kako kineska diplomatija funkcioniše u praksi", rekla je Ženete upozoravajući da strateški potez kompanije Kosko u Hamburgu i generalno širenje kineskog uticaja u evropskoj infrastrukturi može da "ograniči zemljin ekonomski suverenitet".
Prošlogodišnje istraživanje francuskog instituta za vojnu strategiju IRSEM pokazalo je da je "ekonomski pritisak jedna od najmoćnijih diplomatskih poluga Kine" u Evropi.
"Nemačka odluka je suprotna trenutnom narativu EU da mora doći do 'ponovnog kalibriranja' ekonomske zavisnosti između EU i Kine", rekla je za EURACTIV istraživačica u Fondaciji Žan Žores (Jean Jaures) Elvir Fabri (Elvire Fabry).
Ona je rekla i da se Francuska pre dve godine "snažno zalagala za zakonodavstvo na nivou EU o filtriranju direktnih stranih investicija".
Direktor programa za Aziju u francuskom institutu Montanj (Montaigne) Matije Dišatel (Mathieu Duchâtel) rekao je za EURACTIV da je sličan mehanizam predviđen francuskim zakonom iz 2019. koji kao da je "skrojen za Kinu".
Neslaganja u koaliciji
Kontroverzni ugovor o hamburškoj luci rasplamasao je debatu o kineskom uticaju u Nemačkoj. Dok su vladajuća SPD i njihov kacelar Šolc bili za ugovor, Zeleni i liberali iz FDP su ga oštro kritikovali.
Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok bila je među najglasnijim kritičarima. Prema njenim rečima, kineska kompanija Kosko uopšte nije trebalo da bude u luci Hamburg.
"Kina brani stranim kompanijama da investiraju u njihovu infrastrukturu, zabranjuje kompanijama da budu aktivne u Kini... A mi onda sve to dozvoljavamo u našoj zemlji?", rekla je Berbok za ARD. "To je apsolutno izopačenje konkurencije", dodala je.
Ministar finansija Kristijan Lindner iz FDP predložio je novi zakon za ograničavanje kineskog uticaja u Nemačkoj. Pošto Peking pokušava da stvori zavisnost, "zakoni o spoljnoj trgovini moraju da se menjaju", rekao je Lindner za medijsku grupu Funke.
"Ministarstvo finansija je pokrenulo inicijativu u tom cilju povodom slučaj Kosko", dodao je ali nije naveo detalje.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
