Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović još se nije izjasnio o predlogu premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića da odloži vanredne parlamentarne izbore zakazane za 11. jun.
Visoki funkcioner Pokreta Evropa sad Andrej Milović rekao je da je time premijer pokazao da ne zna osnove prava, a većina pravnih eksperata saglasna je da novi predsednik nema pravnog osnova da poništi raniju odluku Mila Đukanovića da raspusti skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore za 11. jun.
Đukanović je raspisao vanredne izbore dva dana pre prvog kruga predsedničkih izbora 19. marta.
Ustavni sud pre dva dana nije doneo odluku o inicijativi za ocenu ustavnosti ukaza o raspuštanju skupštine koji je doneo Đukanović, jer je troje sudija glasalo za, a troje protiv predloga rešenja da se inicijativa odbaci uz konstataciju da ta sudska instanca nije nadležna da ceni ustavnost pojedinačnih pravnih akata.
Prethodno su poslanici parlamentarne većine, u inicijativi za ocenu ustavnosti odluke predsednika o raspuštanju skupštine, zatražili da Ustavni sud, do donošenja konačne odluke, naredi obustavu svih pojedinačnih akata ili radnji na osnovu ukaza predsednika.
Abazović je izneo niz optužbi na račun Ustavnog suda, navodeći da oni neće da štite pravni poredak, te da zato oni moraju da uzmu pravdu u svoje ruke.
U ironičnom saopštenju, opoziciona Demokratska partija socijalista je navela da ih ne bi začudilo da Abazović raspusti i Ustavni sud.
Građanska aktivistkinja Dina Bajramspahić je za agenciju Beta kazala da su URA Dritana Abazovića i Socijalistička narodna partija (SNP) koje čine većinu vlade u paničnom strahu od izbora i "spremni su na silovanje kompletnog političkog sistema samo da produže svoje vreme u foteljama".
"Ne postoji teorijski način da se na ustavan i zakonit način u ovom trenutku i pod ovim okolnostima otkažu parlamentarni izbori čije je raspisivanje već proizvelo pravno dejstvo. Ukaz predsednika je objavljen u Službenom listu i već teku zakonom propisani rokovi iz izbornog procesa. Krajni rok za predaju izbornih lista je 16. maj, dok će novi predsednik biti inaugurisan tek 20. maja", kazala je ona.
Ona je dodala da je institucionalni haos u kojem je Crna Gora nezapamćen i da su tri grane vlasti - izvršna, zakonodavna i sudska, potpuno disfunkcionalne.
"Međutim, vladajuću većinu ne zanima rešavanje ovih problema i duboke krize, pa ne bi čudilo ni da protivno Ustavu i zakonu otkažu izbore jer se više bore za svoje lične nego za opšti interes - da Crna Gora dobije punopravne i legitimne institucije što pre", ocenila je Bajramspahić.
Ako se po njenim rečima, desi da novi predsednik sprovede najavljeno pravno nasilje, biće to njegovo vraćanje duga prema partijama koje su ga podržale u drugom krugu, međutim, istovremeno takav nedemokratski postupak biće najgori mogući početak njegovog mandata.
Izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanje (CEMI) Ana Nenezić smatra da novoizabrani predsednik države ne može doneti ukaz kojim bi poništio raniju odluku predsednika Mila Đukanovića da raspusti skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore za 11. jun.
Ustavni sud je, kako je rekla, trebalo da donese odluku o tome da li je ukaz predsednika o skraćenju mandata skupštini u skladu sa najvišim pravnim aktom, a podsetila je da je i CEMI upozoravao da ta institucija ne sme da bude politički sud.
"Nažalost, imamo situaciju da dominiraju političke partije i da neki članovi suda zastupaju ono što su njihovi interesi. U ovoj situaciji imamo tri-tri i to proizvodi pravno dejstvo, zato što imate ukaz koji je objavljen u Službenom listu, MUP je objavio birački spisak, procesi su krenuli", navela je Nenezić.
Ona je jutros za Radio televiziju Crne Gore (RTCG) ocenila da vanredni parlamentarni izbori u ovom trenutku odgovaraju samo Evropi sad, čiji je potpredsednik Jakov Milatović.
Izvor: Beta
Foto: Beta
