Kod građana Crne Gore prevladava percepcija da je crnogorsko društvo multikulturalno, ali gotovo polovina misli da postoji diskriminacija po verskoj osnovi, a više od polovine da postoji diskriminacija po nacionalnoj osnovi.
Istraživanje Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz Podgorice pokazalo je da 81,7% građana misli da je crnogorsko društvo multikulturalno, dok malo manje od petine, 18,3%, ima suprotno mišljenje.
"Ali, građanstvo je podeljeno u stavu da li u Crnoj Gori postoji diskriminacija po osnovu verske pripadnosti – 48.4% njih smatra da postoji takva vrsta diskriminacije, a 51.6% je mišljenja da ne postoji. Značajno je izraženija percepcija postojanja diskriminacije po nacionalnoj pripadnosti – oko 60% navodi njeno postojanje u Crnoj Gori, a 40% je suprotnog stava", izjavio je saradnik na programima u CGO Vasilije Radulović.
Radulović je rekao da učesnici istraživanja koji prepoznaju diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, kao najdiskriminisaniju grupu navode Rome, a zatim Albance i Muslimane.
Prema istraživanju, na skali od jedan do pet stepen diskriminacije Roma ocenjen je sa 3,77, Albanaca sa 2,59 a Muslimana sa 2,56. Po stepenu diskriminacije, prema rezultatima ankete, slede Bošnjaci, Hrvati, Srbi i Crnogorci.
U anketi je ipak skoro dve trećine ispitanika reklo da se nikada nisu osećali ugroženo zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti. Takav odgovor dalo je više od polovine Crnogoraca (68,3%), Hrvata (66,7%) i Srba (63,6%), a manje od polovine Albanaca (42,6%) i Roma (38,5%).
Nacionalne zajednice koje se percipiraju kao najprivilegovanije su Srbi i Crnogorci, a kao najmanje privilegovani Romi i Hrvati.
Oko 55% ispitanika smatra da su pripadnici njihove nacionalne zajednice dovoljno ili uglavnom zastupljene na mestima odlučivanja na državnom nivou, dok je oko 36% suprotnog mišljenja. Po stavu da su dovoljno zastupljeni prednjače Crnogorci i Srbi, dok je zatupljenošću zadovoljno manje od polovine Albanaca, Muslimana, Bošnjaka, Hrvata i Roma.
Radulović je rekao i da građani smatraju da od institucija i organizacija koje najviše doprinose jačanju svesti o značaju multikulturalnosti prednjače vlada (40.6%), nevladine organizacije (39.8%) i Ombudsman (36.6%), a da najmanji doprinos daju parlament (18.7%) i akademska zajednica (20.2%).
Više od polovine učesnika ankete (58,1%) ocenilo je da crnogorski ustav i zakoni dovoljno štite prava manjinskih naroda, ali približno trećina smatra da prava manjina nisu u dovoljnoj meri zastupljena u programima političkih partija, a još trećin nije znala da odgovori na to pitanje.
U istraživanju je oko tri četvrtine učesnika reklo da su upoznati sa kulturom i običajima manjinskih naroda u Crnoj Gori, a svaki četvrti je odgovorio da sa tim uglavnom ili uopšte nije upoznat.
Tamara Milaš, koordinatorka programa Ljudska prava u CGO rekla je da su učesnici istraživanja, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, ocenili da su manjinski narodi u Crnoj Gori "najviše diskriminisani u oblasti zapošljavanja, i to kako u državnom, tako i u privatnom sektoru, a da su najmanje diskriminisani u ostvarivanju zdravstvene zaštite".
Ona je rekla da zabrinjava i nivo verske i etničke distance, navodeći da kad je u pitanju vera, najveća distanca postoji prema licima jevrejske veroispovesti, a zatim prema osobama islamske i katoličke vere.
Kad je reč o etničkoj distanci, ona je, prema rečima Tamare Milaš, najizraženija prema Romima, pa zatim Hrvatima i Albancima.
Svaki treći ispitanik negativno se izjasnio o mogućnosti da Romi budu članovi njihove porodice, skoro svaki četvrti ispitanik tu isključivost je pokazao prema Hrvatima, a svaki peti prema Albancima. Istovremeno, 75% učesnika ankete je pokazalo spremnost da kao člana porodice, prijatelja ili šefa na poslu prihvati migranta ili izbeglicu.
Takođe, podeljen je stav građana kada je reč o sklapanju braka sa partnerom druge etničke grupe – 50,4% građana ne bi bi sklopilo brak sa partnerom druge etničke grupe, a blizu tri petine (58%) ispitanika je izjavilo da ne bi sklopilo brak sa partnerom različite veroispovesti, rekla je Milaš.
Istraživanje koje je deo projekta "Multikulturalizam, manjinski narodi i druge manjinske nacionalne zajednice u crnogorskom obrazovnom sistemu" za CGO je od 9. do 14. apšrila 2023. godine na uzorku od 1.005 građana sprovela agencija DAMAR.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
