Izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske počela je 1. februara na delu gasovoda od Niša do državne granice kod Dimitrovgrada, a rok za zavšetak radova je oktobar 2023. godine.
Početku radova prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar energetike Bugarske Aleksandar Nikolov, ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, kao i predstavnici Jugorosgasa i Bulgartransgasa i Evropske investicione banke.
Premijerka je rekla da je projekat planiran 2015. godine i da je jedan od prioritetnih projekata EU.
"Interkonektor će biti dodatna veza Srbije sa Bugarskom i obezbediće sigurnost snabdevanja gasom i diversifikaciju izvora snabdevanja, kao i dalje širenje mreže", rekla je Brnabić.
Dodala je da će ta dodatna gasna interkonekcija, uz podršku EU, značiti i kvalitetniji život svih građana, a posebno iz istočne i južne Srbije, kao i dolazak novih investitora, otvaranje novih radnih mesta i najkonkretniju borbu za čistiji vazduh.
Ona je rekla da u projektu učestvuju i domaće firme, "čime se jača domaća operativa".
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre ocenio je da je taj projekat još jedan korak u povezivanju Srbije i EU.
Važan je, prema njegovim rečima, i zbog energetske sigurnosti i čistijeg vazduha za građane.
"Obnavljamo ambiciju da započnemo energetsku tranziciju u pravcu ozelenjavanja ekonomije bez obzira na neka otvorena pitanja, kao što je balansiranje obnovljivih izvora energije i podele troškova", rekao je Žofre.
Dodao je da je EU u tom pogledu spremna da podeli znanje i iskustva sa Srbijom i istakao je da je EU od 2000. godine u energetiku Srbije uložila 800 miliona evra.
Žofre je rekao da je gas važno tranziciono gorivo pre prelaska na obnovljive izvore energije, a da Srbija mora da završi razdvajanje delatnosti u energetskim kompanijama, za šta je Vlada Srbije napravila akcioni plan.
Istakao je da je Nacionalni energetski i klimatski plan koji je Srbija usvojila ključan dokument za dekarbonizaciju i uvođenje novih izvora energije.
Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara i projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit EIB, 49,6 miliona su bespovratna sredstva iz IPA fonda, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.
Kako je predviđeno projektom, novi gasovod će obezbediti dodatnih 80% povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Novi gasovod Niš-Sofija, zajedno sa novim gasovodom u izgradnji između Grčke i Bugarske, diversifikovaće izvore energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana i proširiti izvore snabdevanja.
Tim projektom će, takođe, biti omogućen lakši pristup gasu onim mestima koja ga dosad nisu imala, Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu.
Inače, EU, saopštio je EU info centar, za 2022. priprema bespovratnu podršku za ceo energetski sektor Srbije u iznosu od 100 miliona evra, uključujući 49,6 miliona za ovaj projekat.
"Zbog znatno manjeg zagađenja životne sredine i veće fleksibilnosti u pogledu proizvodnje električne energije, prirodni gas dolazi kao opciono prelazno fosilno gorivo ka potpuno obnovljivim izvorima. Prelazak na prirodni gas bi omogućio gradovima i opštinama sa razvijenim sistemima daljinskog grejanja u Srbiji da izgrade visokoefikasne, male kombinovane sisteme za grejanje i proizvodnju električne energije", navedeno je u saopštenju.
Izvor: Beta
Foto: Beta/MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE/ZORAN PETROVIC
