Evropska unija će nastaviti da podržava zemlje Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi na putu ka članstvu, navodi se u zaključcima Evropskog saveta, uz isticanje da je proširenje proces zasnovan na zaslugama i da je reverzibilan.
Lideri EU su na samitu 26. juna usvojili zaključke o Bliskom istoku, odbrani i bezbednosti, migracijama, konkurentnosti, energetici i drugim pitanjima, ali nije postignut dogovor o novom paketu sankcija Rusiji, dok je izjavu o Ukrajini podržalo 26 od 27 zemalja.
Jedna od tema razgovora bila je i situacija na Zapadnom Balkanu, a u zaključcima se navodi da će Unija nastaviti da blisko sarađuje sa zemljama regiona i da će podržati njihove reformske napore.
"Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između EU i regiona tokom samog procesa proširenja na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU", navodi se u zaključcima.
Lideri EU su u izjavi o Ukrajini, koju su podržale sve članice osim Mađarske, pozvali na povećanje vojne pomoći Ukrajini i izrazili podršku njenom nastojanju da se pridruži Uniji.
U tekstu se navodi da je važno isporučiti Ukrajini više sistema protivvazdušne odbrane i sisteme protiv dronova i municije velikog kalibra, kao da je potrebno podržati njenu odbrambenu industriju i produbiti njenu saradnju i integraciju s evropskom odbrambenom industrijom.
EU će takođe nastaviti da pruža Ukrajini finansijsku pomoć, navodi se u zaključcima i dodaje da će ove godine obezbediti 30,6 milijardi evra, od kojih je 10,5 milijardi već isplaćeno.
Unija "ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci putu Ukrajine ka članstvu u EU", navodi se u dokumentu, uz pohvale reformama koje je zemlja sprovela "u izuzetno zahtevnim okolnostima".
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na konferenciji posle samita rekla da je Ukrajina ispunila uslove i da je zaslužila da otvori prvi klaster u pristupnim pregovorima.
Evropski savet je pozvao "potpuni, bezuslovni i hitni prekid vatre" i pozvao Rusiju da "pokaže stvarnu političku volju da okonča agresivni rat, da pristane na takav prekid vatre i da se uključi u smislene pregovore", navodi se u tekstu.
Takođe se traži da Savet EU usvoji novi paket sankcija Rusiji, posebno mere protiv ruske "flote iz senke" kojima Moskva zaobilazi do sada uvedene sankcije.
Premijer Slovačke Robert Fico je juče izjavio da ta zemlja neće podržati sankcije i da će zahtevati odlaganje glasanja dok se ne reše zabrinutosti Slovačke u vezi s obustavom isporuka ruskog gasa posle 2027. godine.
Evropski savet je u zaključcima o smanjenju energetske zavisnosti istakao važnost sigurnosti snabdevanja, pristupačnosti i pravne sigurnosti i "rešavanja zabrinutosti država članica u duhu solidarnosti", kako bi se osigurali ekonomski održivi alternativni energetski tranzitni pravci, "posebno imajući u vidu specifičnosti zemalja bez izlaza na more".
"Evropski savet poziva Komisiju da podrži države članice kad je reč o odgovoru na te zabrinutosti i pozdravlja proces o kojem su se dogovorile Komisija i Slovačka, istovremeno pozivajući druge države članice da, prema potrebi, podrže dogovorene ciljeve", navodi se u tekstu.
Lideri EU su osudili tešku humanitarnu situaciju u Gazi, neprihvatljiv broj civilnih žrtava i veliku glad, pozivajući na hitan prekid vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca.
"Evropski savet poziva Izrael da u potpunosti ukine blokadu Gaze, da omogući hitan, nesmetan pristup i kontinuiranu distribuciju humanitarne pomoći u Gazi", navodi se u zaključcima.
U tekstu se kaže i da Evropski savet "prima k znanju" izveštaj u kojem se navodi da postoje znaci da Izrael svojim akcijama u Gazi krši obaveze u vezi s ljudskim pravima iz sporazuma kojim se regulišu odnosi EU i Izraela.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je na konferenciji rekao da je u Gazi humanitarna situacija katastrofalna i da se krše ljudska prava.
"To je neprihvatljiva situacija. Naši ministri spoljnih poslova će razgovarati o sledećim koracima u julu", rekao je Košta, dodajući da EU u međuvremenu mora da se uključi u otvoren dijalog s Izraelom da bi se izašlo iz krize.
Kada je u pitanju sukob Izraela i Irana, Evropski savet je pozdravio prekid vatre i pozvao sve strane na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, istakavši da Iranu nikada ne sme biti dozvoljeno da razvije nuklearno oružje.
"EU će nastaviti da doprinosi svim diplomatskim naporima za smanjenje tenzija i postizanje trajnog rešenja za iransko nuklearno pitanje, što se može postići samo putem pregovora", istakli su lideri.
U delu o odbrani i bezbednosti ističe se da "Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da deluje i da se nosi sa neposrednim i budućim izazovima i pretnjama autonomno i koordinisano".
Evropski savet je istakao da je potrebno nastaviti značajno povećanje izdvajanja za evropsku odbranu i bezbednost, podsećajući na obavezu koje su zemlje EU, koje su i članice NATO, preuzele na samitu u Hagu u pogledu povećanja izdvajanja na 5% BDP-a.
Takođe je ukazano na značaj agregacije potražnje, harmonizacije zahteva, standardizacije i zajedničkih nabavki, kao i dalje integracije evropskog tržišta odbrane širom Unije.
Prema rečima Košte, potrebno je investirati racionalnije i efikasnije, izgradnjom zajedničkog evropskog odbrambenog sistema koji će odvratiti agresiju.
Evropski savet je takođe podržao predlog Evropske komisije da Bugarska usvoji evro 1. januara 2026. godine i pozvao Savet EU da brzo usvoji relevantne predloge Komisije.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska unija
