Generalna skupština UN 2. juna bira bivšu ministarku spoljnih poslova Nemačke Analenu Berbok za svoju predsednicu, i iako se izbor obično vrši aklamacijom, bivša šefica nemačke diplomatije će na zahtev jedne članice UN biti birana tajnim glasanjem.
Berboka nema protivkandidata a sam izbor se obično smatra formalnošću, ali kandidatura Analene Berbok je od samog početka izazivala kontroverze i kritike. Agencije, pozivajući se na diplomatske izbore, pišu da je tajno glasanje tražila Rusija.
Austrijski dnevnik Štandard u komentaru je ranije 2. juna ocenio da se "mora računati sa tim da će Rusija, a možda i Kina kod svojih partnera stvarati raspoloženje koje bi ugrozilo njen izbor", ali i da "posmatrači zbog diplomatskih uzansi" veruju da će izbor proći neometano.
Uloga predsednika Generalne skupštine je u najvećoj meri organizacione i ceremonijalne prirode, ali ipak zahteva određeno diplomatsko manevrisanje.
Generalna skupština za razliku od Savet bezbednosti ne raspolaže nikakvim instrumentima da nametne svoje odluke, ali je dugogodišnja paraliza Saveta bezbednosti zbog ponovnog porasta konflikta i tenzija između Istoka i Zapada doprinela njenom značaju kao svojevrsnom globalnom barometru raspoloženja.
I iako ima protokolarnu ulogu, predsednik Generalne skupštine vodi sednice tog tela, a iza zatvorenih vrata ima izvestan, makar i ograničen uticaj na procesa odlučivanja, piše agencija dpa.
Agencija kao primer navodi izbor novog generalnog sekretara UN sledeće godine, u vreme mandata Analene Berbok, koja će učestvovati i u organizaciji izbora. List dodaje da bi u tome Analeni Berbok mogli da pomognu kontakti koje je uspostavlila sa šefovima diplomatije širom sveta.
Prilikom nominacije, Berbok je obećala da će u novoj ulozi koristiti diplomatskiji ton, da će služiti svim državama članicama, velikim i malim i da će biti "pošten posrednik".
Berbok, koja funkciju treba da preuzme u trenutku najvećih finansijskih problema u istoriji UN, obećela je i da će učestvovati u reformama i da će sredstva izdvojena za Generalnu skupštinu koristiti maksimalno efikasno. Kao težišta svog jednogodišnjeg manadata navela je dostizanje ciljeva održivosti UN i ravnopravnost polova, piše dpa.
Dnevnik Štandard podseća da je Berbok, članica nemačkih Zelenih, polarizovala ljude još od kada se usudila da kroči u visoku politiku.
"A pre svega od kako je nemačkoj spoljnoj politici u vreme kada je bila prvi diplomata, od 2021. do 2025. svesno htela da da feminističku notu, i povremeno nediplomatskije, u prevodu direktnije nastupala nego što je to do tada bio običaj za nemačke ministre spoljnih poslova", piše dnevnik.
Utoliko, piše dnevnik, ne čudi da je njena nominacija za predsednicu Generalne skupštine UN u martu ove godine na mnogim mestima izazvala negodovanje.
"Pre svih, ruska delegacija stalnog predstavništva UN joj je na 'moskovski način' prilikom prvih predstavljanja priredila izrazito nekljubazan doček", a drugi čovek ruskog predstavništva u Njujorku Dmitri Poljanski joj je osporio bilo kakvu kompetentnost, i pripisao joj "ekstremnu pristrasnost" i "nepoznavanje osnovnih principa diplomatije", piše Štandard.
Poljanski je, dodaje list, ocenio da će podrška Ukrajini i Izraelu Analenu Berbok koštati glasova globalnog juga
Njena nominacija je, međutim, i u samoj Nemačkoj izazvala oštre komentare, jer su joj mnogi, uključujući i visoke političare i diplomate, zamerali da se sama progurala do te nominacije, i to na račun iskusne diplomatkinje Helge Marije Šmid, bivše generalne sekretarke OECD, a pre toga generalne sekretarke Evropske diplomatske službe (EEAS), piše Štandard.
Štandard, međutim, piše i da je sama Analena Berbok, posle "godina provedenih u petoj brzini" planirala da okrene leđa visokoj politici i da se zato odrekla i funkcije predsednice poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Nemačko ministarstvo spoljnih poslova
