Bugarski parlament sprema deklaraciju kojom će odbaciti nedavne pokušaje da se sprovede "plan B" za otključavanje početka pregovora Severne Makedonije o članstvu u EU, saznaje briselski portal EUalajv koji navodi i da se Skoplje u dokumentu poziva da usvoji plan o zaštiti prava manjina.
Prema izvorima portala, bugarski poslanici reagovaće na ono što vide kao pokušaj Skoplja da izbegne izmenu ustava kako bi u njega uključio bugarsku manjinu.
Bugarska blokira pristupne pregovore Severne Makedonije od 2020. pozivajući se na nerešena pitanja iz istorije i kulture, kao i antibugarsku politiku koja pogađa Bugare u toj zemlji.
Sofija je 2022. skinula svoj veto na makedonsko pristupanje EU i podržala "francuski predlog" dogovoren na nivou EU za vreme francuskog predsedavanja čiji je cilj da Skoplju omogući da počne pregovore sa Unijom uz uslov da promeni ustav i u nabrojane manjine doda bugarsku.
Međutim, pregovori nisu počeli jer se vlada Hristijana Mickoskog oštro protivi promeni ustava. Mickoski umesto toga govori o "kreativnim rešenjima" za pokretanje pristupnih pregovora.
Briselski portal podseća da je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta prilikom posete Skoplju ranije ovog meseca odbacio mogućnost da se ponovo pregovara o sporazumu iz 2022. On je zatražio od Severne Makedonije da se foksuira na sprovođenje "plana A" i izmenu ustava.
Nekoliko dana posle Košte u Skoplju je bila šefica spoljnopolitičke službe EU Kaja Kalas čija je poruka bila drugačija. Ona je na novinarsko pitanje o saopštenju Mickoskog da veruje da EU može da nađe mehanizam da odblokira pregovore rekla da se razgovara o tome kako prevazići prepreke na putu Severne Makedonije ka EU.
"Premijer naravno može bolje da objasni svoje ideje ali mislim da svakako postoji prostor za delovanje", rekla je Kalas.
EUalajv dalje piše da je Austrija navodno ponudila da posreduje u sporu Bugarske i Severne Makedonije.
Austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger takođe je bila u Skoplju i ponudila da Beč bude neutralan teren za razgovore na visokom nivou dve zemlje, mada Sofija ne vidi zašto da pregovara o nečemu dogovorenom na evropskom nivou.
Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova rekla je za Radio slobodna Evropa da pozdravlja gest Beča ali je bila oprezna u vezi rezultata. Ona je upozorila da bi pregovori sa Sofijom, ako i počnu, mogli da donesu nove bugarske zahteve.
U bugarskom ministarstvu spoljnih poslova nisu odgovorili na molbu portala EUalajv za komentar u vezi "plana B". Briselski portal je međutim saznao da se sprema deklaracija kojom će se jasno staviti do znanja da Sofija neće prihvatiti nikakva "kreativna rešenja".
Očekuje se da bugarski poslanici u deklaraciji istaknu da nema o čemu da se pregovara jer to pitanje nije bilateralno već se zasniva na zaključcima Saveta EU iz jula 2022.
U tekstu u koji je EUalajv imao uvid, institucije EU se pozivaju da nastave da vrše pritisak na Skoplje da garantuje prava Bugara u Severnoj Makedoniji, kao i ostalih manjina, i da predstavi plan akcije sa konkretnim merama za dostizanje cilja.
Na pitanje portala EUalajv zašto Brisel govori kontradiktorno, bivši diplomata i bivši ministar odbrane u dve vlade Bojko Noev rekao je da stav EU usvojen 2022. ne odgovara vladi nacionalistčke partije VMRO-DPMNE Mickoskog jer eksplicitno ukazuje na potrebu za ustavnim garancijama za ravnopravnost makedonskih Bugara sa ostalim etničkim grupama.
"Posle decenija represije i ograničenja, priznanje da u Republici Severnoj Makedoniji žive Bugari, a samo onih koji su dobili bugarsko državljanstvo po poreklu ima više od 100.000 , predstavlja težak udarac nacionalističkoj politici makedonizma", rekao je Noev.
On je rekao i da jednakost po ustavu za Bugare znači pravo na jezik, kulturu, kvote u državnoj administraciji i brojna druga eksplicitno regulisana prava, kao i za sve ostale.
Umesto toga, rekao je Noev, vlada Mickoskog podstiče političke procese protiv građana Severne Makedonije koji izražavaju svoju bugarsku etničku pripadnost.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: DES
