Predaja predsedavanja Savetom Evropske unije Danskoj dešava se u turbulentnom periodu i za svet, i za EU i za kandidate za članstvo, a upravo će proširenje biti jedan od prioriteta te zemlje u vođenju Unije, ocenili su 30. juna učesnici panela "Od Poljske do Danske: Zajednički put u vanrednim vremenima".
Skup u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) je u Evropskoj kući u Beogradu okupio predstavnike diplomatskih misija Danske i Poljske u Srbiji, zvaničnike EU i stručnjake, koji su govorili o izazovima sa kojima se Unija suočava u 2025. godini i o jačanju njene globalne uloge i proširenju na Zapadni Balkan.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da je Poljska tokom svog predsedavanja, koje se privodi kraju, uložila ogromne napore u proces proširenja na Zapadni Balkan i dodao da od Danske očekuje istu posvećenost tom pitanju.
"Ključno pitanje je, naravno da vidimo da li će Srbija napredovati. Voleli bismo da vidimo napredak u vladavini prava, slobodi medija, izbornim reformama i pregovorima sa Kosovom", rekao je on.
Ambasadorka Danske u Srbiji Pernil Daler Kardel navela je da je ovo osmi put da Danska predsedava EU.
"Svako predsedavanje je u velikoj meri uslovljeno vremenom u kom se dešava, a naše se trenutno odvija u nepredvidivo doba, kada moramo mnogo dinamičnije da odgovaramo na stvari koje se dešavaju oko nas", rekla je ona.
Daler Kardel je dodala da je za EU, kako bi bila snažnija, važno da u sebi ima i Ukrajinu i Zapadni Balkan.
"Fokusiraćemo se u velikoj meri na proces proširenja, kao i na konkurentnost evropskog tržišta i Zelenu agendu", navodi ona.
Ambasadorka je zaključila da će predsedavanje Danske biti intenzivno i ambiciozno, kao i da ta zemlja ohrabruje reforme svih kandidata za članstvo u EU.
Otpravnica poslova u ambasadi Poljske Kamila Duda-Kavecka rekla je da je i ta zemlja dobila predsedavanje u turbulentnom periodu, zbog čega je morala da stavi bezbednost na prvo mesto.
"Nama je i proširenje bilo deo bezbednosnog pitanja. Bez zemalja koje su trenutno u pregovorima, EU ne može da bude istinski bezbedna", rekla ja ona.
Duda-Kavecka je dodala da je Poljska na tom polju postigla neke uspehe, ali da je od pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana imala viša očekivanja.
"Nismo postigli sve ciljeve. Napredovali smo u pregovorima sa Albanijom i Crnom Gorom, ali ne sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i, nažalost, Srbijom. Lično mi je žao zbog toga, ali to je realnost", zaključila je ona.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković osvrnula se na aktuelnu društveno-političku situaciju u Srbiji i rekla da se politička kriza u Srbiji trenutno produbljuje i da ne dozvoljava nivo stabilnosti neophodan za reforme.
"Mislim da će očekivanja građana Srbije prema EU sada značajno da se podignu. Imali smo eskalacije tenzija u pogledu ljudskih prava, a znamo da građani Srbije EU percipiraju kao nekoga ko može da utiče na to", rekla je ona.
Selaković je pomenula i otvaranje Klastera pregovaračkih poglavlja broj tri o konkurentnosti i inkluzivnom rastu i rekla da je neizvesno da li u Srbiji, u ovom periodu, on uopšte može da se otvori.
"To (otvaranje Klastera 3) će, na kraju, biti i test za samu EU, jer smo do sada dobijali poruke da Srbija nije pokazala dovoljno reformske odlučnosti, a u poslednjih nekoliko nedelja smo videli snažnu diplomatsku inicijativu usmerenu na formiranje novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Zakon o biračkom spisku, što EU i Evropsku komisiju (EK) interesuje i od ranije", rekla je ona.
Selaković je navela i da joj se čini da će, imajući u vidu uslove u kojima će se dalji pregovori o pristupanju EU dešavati u Srbiji, biti prilično izazovno da se sa integracijom nastavi bez ikakvih promena.
Predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović ocenio je da aktuelno srpsko rukovodstvo ne prihvata realnost u kojoj se nalazi i da "luta u iznalaženju vlastite pozicije u odnosu na evropsku realnost".
"Nažalost, vlast ne priznaje da je na ulicama gradova u Srbiji prisutna politička kriza i u takvim okolnostima realno je očekivati dalju eskalaciju represije, a takva zemlja ne može da očekuje bilo kakav napredak u pristupnim pregovorima u narednom periodu. Za Srbiju i njene građane prioritet je da vlast prihvati realnost i u skladu sa njom pronađe najoptimalniji načion da odgovori na zahteve studenata i građana ove zemlje", rekao je on i dodao da, dok se ta realnost ne prepozna, ni proces pristupanja EU neće napredovati.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
