U zemlji u kojoj su novinari gotovo svakodnevno izloženi pritiscima i pretnjama i etiketiraju se kao prorežimski ili državni neprijatelji, teško je zamisliti društvo u kojem građani i državni funkcioneri veruju medijima. Upravo je to međusobno poverenje medija, države i javnosti jedan od glavnih razloga zašto je Danska već godinama među zemljama sa najvećom stopom slobode medija na svetu.

I u Danskoj ima političara koji pokušavaju da utiču na novinare, ali bez mnogo uspeha, a čak ni vlasnici medija ne mogu da se mešaju u uređivačku politiku.

Mogens Bliher Bjeregord iz Danskog udruženja novinara je u razgovoru sa novinarima iz Srbije rekao da su nezavisni mediji bez kontrole države od suštinskog značaja za demokratiju i da većina danskih političara poštuje slobodu medija i ne pokušava da utiče na novinare.

"U poređenju s drugim zemljama imamo visoke standarde slobode medija, ali ne uzimamo to zdravo za gotovo, jer danski političari nisu drugačiji od bilo kojih političara, ali mi imamo društvo izgrađeno na poverenju. Imamo poverenje između države i građana. Ne samo da građani veruju vladi, nego i vlada veruje građanima. To međusobno poverenje je ključno, ali je potrebno vreme da se izgradi", rekao je Bjeregord, bivši predsednik Evropske federacije novinara.

Kao primer tog poverenja on je naveo izbor članova Saveta za štampu koji se sastoji se od novinara, izdavača, predstavnika javnosti i sudija. Ono što je posebno u Danskoj je to da ministar pravde odobrava članove koje nominuje svaka od tih grupa.

"To zahteva društvo poverenja. Jer kad Dansko udruženje novinara nominuje dva člana za Savet, svaki put ministar pravde to jednostavno prihvati i odobri, isto i za druge organizacije. Veoma je važno da ministar poštuje princip nezavisnosti. To funkcioniše ako imate zemlju poverenja, ali ako nemate poverenje između države i medija onda bi bilo opasno da ministar pravde odobrava članove Saveta za štampu", rekao je Bjeregord.

Poseban savet koji odobrava finansijsku pomoć privatnim medijima je takođe nezavistan od države, a svi privatni mediji su u tom procesu raspodele sredstava jednako tretirani i novac dobijaju prema broju novinara.

"Cilj je da se medijima pruži podrška da bi se osiguralo da postoji osnovno finansiranje pluralističkog medijskog okruženja", rekao je Bjeregord novinarima koji su boravili u Danskoj u okviru projekta "Puls Evrope – medijske posete EU".

Čak ni vlasnici medija ne mogu da kažu da li nešto treba da se objavi ili ne, jer o tome odlučuju samo urednici.

Bjeregord se osvrnuo na slučaj od pre nekoliko godina kada je jedna od najvećih danskih transportnih kompanija prodala svoj vlasnički udeo u velikom dnevnom listu posle objavljivanja priče koja je bila nepovoljna za tu kompaniju.

"Nisu mogli da dođu i kažu da ne mogu to da štampaju jer je priča bila važna za slobodu govora, društvo i demokratiju", rekao je Bjeregord.

Osluškivanje javnosti

Nezavisnost medija i sloboda u izveštavanju u Danskoj vidi se i na javnom servisu DR, koji ove godine slavi 100 godina postojanja.

Novinari te kuće sa kojima su razgovarali srpski novinari istakli su da je važno da javni servis ima legitimitet, da predstavlja stanovništvo, sluša građane i izveštava o temama koje interesuju javnost.

Urednik u DR i kontrolor programa Džonatan Kargard je rekao da je važan deo njihovog rada organizovanje diskusija i debata u kojima ljudi mogu da izraze svoje mišljenje i da su one "znak zdrave demokratije".

Poverenje građana Danske u medije je među najvišim u svetu i javni servis, kako ističe naš sagovornik, mora da uvažava njihovo mišljenje i kritike.

"Ljudi imaju mišljenje o stvarima koje se dešavaju u društvu i treba da im bude dozvoljeno da izraze svoja mišljenja i to uključuje sve. Moramo da budemo reprezentativni i da predstavimo stanovništvo na veran način", rekao je Kargard.

Zadobijanje poverenja je proces, gradnja komunikacije, slušanje i preispitivanje da li nešto treba raditi drugačije.

"Slušate ljude koji vas kritikuju i onda nekad kažete, razmislio sam o tome i mislim da je ovo pravi način. Morate biti u stanju da slušate i morate da učinite da ljudi osete da ih neko čuje. Mislim da je to veoma važno, posebno sada kada ljudi imaju sopstvene različite načine konzumiranja vesti i informacija", istakao je Kargard.

Devet od 10 Danaca prati DR preko televizije, radija ili onlajn.

Večernje vesti prati oko pola miliona gledalaca, najveći podkast ima oko 100.000 slušalaca dnevno, a velike dramske produkcije ili fudbalske mečeve prati više od milion ljudi.

Javni servis bez reklama

Ipak, kada je u pitanju televizija, nemaju veliku konkurenciju.

Pored DR, koji ima tri televizijska i sedam radio kanala, u Danskoj postoji još jedna velika televizijska stanica, TV2, ali tu postoji neka vrsta podele posla. DR je više fokusiran na velike gradove i proizvodnju vesti, a TV2 ima više sporta i veće regionalno pokrivanje.

U Danskoj postoji i više manjih privatnih televizija koje se uglavnom emituju iz inostranstva.

I dok na danskim javnim servisima uopšte nema reklama, ove privatne televizije mogu da imaju reklame, ali samo između emisija.

Najveća konkurencija javnom servisu su zapravo nove vrste medija – društvene mreže i striming servisi kao što su HBO i Netfliks.

DR se finansira iz budžeta, odnosno poreza građana, a na svake četiri godine prave se dogovori sa političarima koji tom prilikom mogu da traže da se veći prioritet da određenim sadržajima ili temama. Tada nije retko da neke partije traže da se javnom servisu smanji budžet jer nisu zadovoljni njegovim radom, ali novinari uspevaju da se odupru uticaju tih političkih pregovora.

Izazovi sa kojima se danski mediji danas suočavaju nemaju veze sa slobodom i nezavisnošću, cenzurom, pretnjama ili napadima na novinare, već su to pre svega spoljni faktori, kao što su dezinformacije, tehnološki giganti i veštačka inteligencija i zaštita autorskih prava u tim novim okolnostima.

"Danas imamo mnogo dezinformacija, hibridni rat koji takođe uključuje širenje lažnih informacija, hakerske napade i novo informativno okruženje koje je teže nego ranije. Uloga javnog servisa je da bude sidro u tom moru, da pruži ljudima mesto gde znaju da je dokumentacija dobra, gde znaju da postoji snažan fokus na ono što je istina a šta ne, mesto koje je iskreno i transparentno", istakao je Kargard.

Jedan od takvih izazova bila je pandemija, kada su novinari morali da prave ravnotežu između pravovremenog i tačnog informisanja javnosti i kritičkog odnosa prema radu države i njenom upravljanju krizom.

"Pandemija je bila velika kriza koja je donela mnogo velikih promena u veoma kratkom periodu. Za javni servis bilo je veoma izazovno vreme jer smo morali da radimo nekoliko stvari istovremeno, što je bilo novo iskustvo. Na jednoj strani, morali smo jasno da obaveštavamo građane šta treba da rade, da im pružamo potrebne informacije da bi mogli da se snađu u tim novim okolnostima. A na drugoj strani, morali smo da imamo kritičke diskusije o političkim inicijativama koje su pokretane i bilo je veoma izazovno da to balansiramo", rekao je Kargard.

Iako kaže da dobijaju kritike sa svih strana, ističe da je u tim situacijama važno da izdrže pritisak i da odbrane svoj stav, ali i da priznaju grešku ako je naprave.

"Ima ljudi, kompanija, političara koji misle da postoji razlog za kritiku onoga što radimo. Zato je važno da za sve što radimo imamo dokumentovane dokaze, da možemo da odbranimo novinarstvo i onda možemo da se suočimo sa svakim mišljenjem i da raspravljamo. Ali nemamo ljude iza scene koji povlače konce, pokušavajući da nas nateraju da uradimo nešto. Trudimo se da sve diskusije iznesemo na videlo", kazao je Kargard.

Upitan da oceni slobodu medija u Danskoj, Kargard bi rekao "možda 10".

"Ali uvek postoje neki problemi, tako da ipak devet. Ne verujem u savršenstvo ni u jednoj situaciji", rekao je Kargard.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: DES