Komesar Saveta Evrope zaljudska prava Majkl O'Flaerti upozorio je da odnos nemačkih vlasti prema skupovima solidarnosti sa Palestnicima u Gazi i predstavlja kršenje prava na mirno okupljanje i na slobodu govora, a njegove kritike podržao je i nemački stručnjak Janis Grim koji je analizirao proteste i odgovor vlasti.
"Mere koje zadiru u pravo mirnog okupljanja i slobodu izražavanja mišljenja, izuzimajući slučajeve huškanja na nasilje i odbacivanja osnovnih demokratskih načela, štete demokratiji i mogu čak i da je ugroze", napisao je O'Flaerti u otvorenom pismu nemačkom ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Dobrintu.
Nemačka vlasti odbacile su kritike O'Flaertija kao "paušalne", dok su mu za pravo dalo Društvo nemačko-palestinskog prijateljstva, ali i grupa nemačkih stručnjaka koji su od početka rata u Gazi, 7. oktobra 2023. godine pratili i analizirali propalestinske proteste u većim nemačkim gradovima.
Komesar je, pozivajući se na smernice Venecijanske komisije Saveta Evrope i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR), podsetio da restrikcije koje bi bile motivisana sadržajem protesta moraju biti predmet stroge provere, pošto pravo na mirno okupljanje štiti i mirne skupove čije poruke mogu da iritiraju one koji drugačije misle.
Vlada Berlina i policija odbacili su kao netačne optužbe da ta pokrajina ograničava slobodu govora i okupljanja. Berlinski senat je, na pitanje medija, saopštio da je od oktobra 2023. do danas u toj nemačkoj pokrajini bilo prijavljeno 1.569 skupova u vezi sa sukobom u Gazi i da su svega 24 zabranjena.
Društvo nemačko-arapskog prijateljstva potvrdilo je da je zabranjen relativno mali broj uredno prijavljenih manifestacija, ali je ukazalo da su mnoga okupljanja uslovljena snažnim ograničenjima, kao što su zabrana organizovanja protestne šetnje kroz grad ili upotrebe arapskog jezika.
"Ako se dovodi u pitanje arapski jezik, dovodi se u pitanje i identitet Arapa, a tako ne može. Naređivati ljudima zbog njihovog jezika ili porekla, to krši slobodu govora", rekao je za radio-televiziju Berlin-Brandenburg (RBB24) predsednik društva Nazih Mušarbaš.
Policija je odbacila i kritike O'Flaertija da postoje izveštaji o prekomernoj upotrebi sile protiv učesnika manifestacija, uključujućio i maloletnike.
Intervencije policija uvek su, prema saopštenju berlinske policije, u skladu sa načelom neutralnosti i temelje se na zakonu o javnim skupovima, uz poštovanje slobode govora i okupljanja.
Janis Grim sa Slobodnog uiverziteta u Berlinu, koji se bavi izučavanjem protesta i represije protiv protesta, ocenio je, međutim, da postoje zabrinjavajuće tendencije u vezi sa slobodom okupljanja i govora.
"Utvrdili smo da postoje ozbiljne restrikcije u mnogim gradovima, ne samo u Berlinu", rekao je Grim, koji je sa svojim timom naučnika od početka rata u Gazi analizirao proteste u Berlinu, Kelnu, Minhenu i Hamburgu.
"U kontekstu našeg istraživanja, mogu samo jasno da potvrdim da se mnoge od ovih optužbi ne mogu tek tako odbaciti, jer u mnogima ima istine, a to se može i empirijski dokazati", rekao je Grim komentarišući pismo komesara Saveta Evrope.
Grim je ipak upozorio da izraz sloboda govora treba oprezno koristiti. Pojasnio je da sloboda govora nikada nije apsolutna, pa ni u Nemačkoj, što ima istorijske razloge. Prema njegovim rečima, krivično-pravna zabrana korišćenja protivustavnih simbola kako što su nacistički pozdrav ili kukasti krst, potpuno je opravdano ograničenje ta slobode.
Problem, dodao je Grim, nastaje kada se propalestinski protesti automatski proglašavaju za antisemitizam i kada je sloboda govora ograničena i onda kada nije nedvosmisleno uperena protiv ustavnog poretka.
Grim je rekao i da je intervencija policije protiv pro-palestinskih demonstranata u Nemačkoj delom veoma nasilna i da policajci povremeno primenjuju i žestoko fizičko nasilje.
Kao primer je naveo da je fizičko onesposobljavanje demonstranata zahvatom gušenja, koje su još izazivalo pažnju javnosti kada ga je policija koristila protiv aktivista klimatske grupe Poslednja generacija, sada postalo sasvim uobičajena stvar.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: rbb24/dpa
