Za gotovo 138 miliona dece širom sveta dečiji rad ostaje sumorna svakodnevica, koja ozbiljno utiče na njihovo obrazovanje i dalji razvoj, pokazuje izveštaj Fonda UN za decu (UNICEF) i Međunarodne organizacije rada (MRO).
Prema podacima objavljenim povodom Svetskog dana borbe protiv dečijeg rada, 12. juna, od početka stoleća broj dece koja su prinuđena da rade smanjen je za gotovo polovinu, ali je to daleko od cilja da ta praksa bude iskorenjena do 2025. godine. Iskorenjivanje dečijeg rada bilo je jedan od ciljeva održivog razvoja UN (SDG).
Od 2020. broj dece koja rade smanjen je za više od 20 miliona, čime je zaustavljen alarmantni porast koji je zabeležen u istraživanjima između 2016. i 2020. godine.
Izveštaj "Dečiji rad: Globalne procene 2024. trendovi na putu u budućnost" pokazuje gorku realnost da je, uprkos napretku, milionima dece u svetu i danas uskraćeno pravo da uče, da se igraju i da naprosto budu deca.
Novi podaci govore da je poljoprivreda sa 61% i dalje sektor u kojem se najviše koristi rad dece. Slede uslužne delatnosti sa 27%o, kao što su kućanski poslovi ili prodaja robe na pijacama, a zatim dolazi industrija sa 13%, u šta je uklučen i rad dece u rudarstvu i proizvodnji.
Dečaci su u svakom uzrastu češće žrtve dečijeg rada od devojčica, ali kada se bi uračunao i neplaćeni rad u domaćinstvu od 21 i više sati nedeljno, slika bi bila suprotna.
Najveće smanjenje dečijeg rada postignuto je od 2020. u Aziji i u pacifičkom regionu, gde je udeo dečijeg u ukupnom radu pao sa 6 na 3%. (Sa 49 miliona na 28 miliona dece).
U Južnoj Americi i u karipskim državama dečji rad i dalje je ostao česta pojava, ali se u protekle četiri godine broj dece koja su na to primorana zbog demografskih promena smanjio sa osam, na sedam miliona.
Najveći izazov i dalje ostaje podsaharska Afrika, sa 87 miliona maloletnika upregnutih u dečiji rad, ili gotovo dve trećine dve dece u svetu koja moraju da rade.
I iako je i u Africi udeo pao sa 24% na 22%, apsolutni broj stagnira zbog demografskog rasta kontinenta, starih i novih oružanih sukoba, ekstremnog siromaštva i preopterećenih sistema socijalne zaštite.
Od 2000. godine broj dece primorane da rade je gotovo prepolovljen, sa 246 miliona na 138 miliona, ali je progres toliko spor da bi i za iskorenjivanje dečijeg rada u narednih pet godina bilo potrebno da bude 11 puta brži.
Da bi se progres ubrzao, UNICEF i MOR preporučuju ulaganje u socijalnu zaštitu ranjivih domaćinstava, ulaganje u sistem dečije zaštite koji bi na vreme prepoznao, sprečio dečiji rad i pružio podršku ogroženoj deci, i omogućavanje univerzalnog pristupa kvalitetnom obrazovanju, i to posebno u ruralnim sredinama, kako bi svako dete imalo mogućnost da uči.
Među preporukama je i obezbeđivanje kvalitetnih radnih mesta za odrasle i mlade, uključujući i prava radnika da se organizuju i štite svoje interese, i konačno primena zakona i pozivanje na odgovornost preduzetnika kako bi se okončala eksploatacija dece i obezbedila njihova zaštita duž lanaca snabdevanja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EKD
