Uprkos napretku u ispunjavanju ciljeva održavog razvoja (SDG) UN u oblasti zdravlja do 2030. godine i planu da do te godine, između ostalog, iskoreni epidemije HIV, tuberkuloze, virusnog hepatitisa i polno prenosivih bolesti, Evropska unija je i dalje prilično daleko od tog cilja, saopštio je 22. aprila Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
U prvom izveštaju te vrste ECDC je ocenio da mnoge članice EU i Evropskog ekonomskog prostora nisu na dobrom putu da ostvare zacrtane ciljeve, a da pravilnu procenu u mnogim zemljama otežava i ozbiljan nedostatak podataka iz nekih relevantnih oblasti.
UN su 2015. godine usvojile 17 ciljeva održavog razvoja koji treba da budu ispunjeni do 2030. godine i uz pomoć univezalne akcije okončaju siromaštvo, zaštite planetu, i obezbede mir i prosperitet za ceo svet.
Jedan od 17 ciljeva odnosi se i na zdravlje, a pored oboljenja koje je u izveštaj uključila ECDC, među ciljevima su i suzbijanje zaraznih bolesti, smanjivanje mortliteta od nezaraznih bolesti i mortaliteta porodilja i novorođenčadi, suzbijanje malarije, imunizacija i drugi.
Prema izveštaju ECDC, čije je sedište u Stokholmu, Sida, HIV, i virusni hepatitis B i C su u EU i EEA uzrok gotovo 57.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Na prostoru EU/EEA se broj registrovanih infekcija virusom HIV od 2010. godine smanjio za 35 odsto, ali je napredak sporiji od potrebnog i ostaje problem neprepoznatih slučajeva zaraze, lečenja i profilakse, tako da će EU/EEA teško ostvariti prolazni cilj zacrtan za 2025. godinu.
Slično je i sa tubrkulozom, gde se takođe broj slučajeva od 2015. smanjio za 35 odsto, ali je EU i dalje ispod zacrtanog cilja da stopa uspešnoh tretmana bolesti dostigne 90 odsto, i to posebno kad je reč o ekstenzivno rezistentnoj tuberkulozi, koju izaziva bakterija imuna na lekove.
Virusni hepatitis B i C odogovorni su za većinu od 57.000 registrovanih smrtnih slučajeva u EU/EEA, a postojeći podaci, prema izveštaju ECDC ukazuju na značajno kašnjenje u ispunjvanju ciljeva održivog razvoja.
U slučaju seksualno prenosivih bolesti, kao što su sifilis ili gonoreja, situacija je još problematičnija, pošto broj slučajeva u zemljama EU i EEA konstatno raste od početka monitoringa 2009. godine i sda je dostiga o najviše brojeve. Situaciju otežava i to što podaci o testiranju i lečenju u velikoj meri nisu dostupni.
"Evropi je potrebna hrabra, koordinisana akcija na prevenciji, testiranju i tretmanu kako bi dostigla cilje održivog razvoja 2030. Te se bolesti mogu sprečiti, kao i teret koje one predstavljaju za zdravstveni sistem, pacijente i njihove porodice. Preostaje nam pet godina da nešto uradimo, moramo ih iskoristiti", rekla je direktorka ECDC Pamela Rendi-Vagner.
ECDC u izveštaju ukazuje da je potrebno pojačati napore u cilju prevencije, tamo gde je moguće vakcinacije, testiranja, uključujući i testiranja u lokalnim zajednicama kako bi se u ranoj fazi doprlo do grupa koje su podložnije riziku i unaprediti dostupnost lečenja.
Centar ukazuje i značaj baza podataka o nadzoru i monitoringu, kao i prikupljanja podataka o delovima populacije koji su najčešća meta tih infekcija, ističući da je unaprešenje kvaliteta tih podataka ključno za precizno praćenje progresa u borbi protiv tih bolesti.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: UN
