Usred sve glasnijih poziva za povećanje finansiranja zaštite okeana, plave obveznice (blue bonds) pojavile su se kao potencijalno ključno sredstvo za mobilzaciju kapitala.
Plave obveznice su u velikoj meri kao klasične - dužnički instrumenti koji nose kamatu, ali je izdavalac dužan da prihod koristi za projekte koji su direktno od koristi za zdravlje okeana i morskih ekosistema. To mogu da budu projekti od održivog ribarenja, do obnove koralnih grebena, čistijeg brodarstva i ekološkog turizma, piše Fajnenšel tajms.
Prve plave obveznice izdali su Sejšeli 2018. i od tada je tržište poraslo, mada umereno. U 2024. su emitovane plave obveznice u vrednosti od 2,5 milijardi dolara, prema podacima ICE, uz godišnji rast od 10,6%.
Međutim, to predstavlja manje od 0,5% emisije zelenih obveznica kojima se prikuplja novac za projekte zaštite životne sredine.
Britanski poslovni dnevnik piše da se plave obveznice još nisu probile kod država. Posle emisije Sejšela, koji su finansirali širenje zaštićene morske zone, jedini suvereni izdavalac bila je Indonezija sa emisijom od 150 miliona dolara u 2023. a sredstva su upotrebljena i za obnovu obale.
Prema S&P Global rejtings, multilateralne finansijske institucije do sada su emitovale plave obveznice u vrednosti od oko dve milijarde dolara. Grupa Svetska banka i Interamerička razvojna banka izdale su serije tog instrumenta za finansiranje ekoloških projekata u vezi okeana.
Aktivnije sa plavim obveznicama su privatne kompanije koje su do sada prikupile devet milijardi dolara, prema podacima S&P. Od toga su za vrednost veću od tri milijarde dolara to bile banke, uglavnom iz Azije. Kako navodi Fajnenšel tajms, institucije poput Banke Kine, BDO Unubank Filipina i tajlandske Banke Ajudija (Ayudhya) izdale su obveznice za finansiranje projekata klijenata.
Na tržište plavih obveznica izašle su i nefinansijske kompanije povezane sa morem, posebno 2024. Tako su plave obveznice izdale danska kompanija u sektoru vetroturbina na moru, lučki operater iz Dubaija i japanska brodarska kompanija.
U tekstu se navodi i da plave obveznice nisu jedini izvor za finansiranje zaštite okeana. Ukazuje se na model "zamene duga za prirodu" koji se sporadično koristi od osamdesetih a poslednjih godina, sa većim fokusom na vodu i okeane, dobija na ubrzanju.
Takođe se ukazuje na druge instrumente vezane za održivost koji, za razliku od zelenih ili plavih obveznica, nisu namenjeni za posebne svrhe ali se izdavalac obavezuje da plati veću kamatu ako se ne ispune specifični ciljevi.
Britanski dnevnik dalje piše da su investitori u plave obveznice različite grupe, od penzijskih fondova i osiguranja, do razvojnih finansijskih institucija i filantropskih fondacija. Investicioni fondovi na tom planu nisu u zamahu.
Analitičari konsultantske kuće Sistemik kažu da bi tržište plavih obveznica moglo da ima koristi od razvoja standarda, posebno okvira za klasu imovine Međunarodnog udruženja tržišta kapitala iz 2023, a da bi od pomoći mogli da budu i nacionalni planovi za okeane i više podataka na raspolaganju.
Ako se tržište bude širilo tempom koji je viđen kod starijeg sektora zelenih obveznica, dostiglo bi 14 milijardi dolara emisije godišnje do 2030, kažu analičari i upozoravaju da bi to bilo manje od desetine potrebnih finansija da se dostigne 14. Cilj održivog razvoja UN - očuvanje zdravlja mora i okeana.
Inače, Konferencija UN o okeanima otvorena je 9. juna u Nici pozivima za mobilizaciju i multilateralizam, da bi se izbeglo da svako radi za sebe u međunarodnim vodama.
Više od 60 šefova država i vlada okupilo se na Azurnoj obali, među kojima i brojni lideri zemalja Pacifika i Latinske Amerike. Treća po redu Konferencija UN o okeanima posvećena je tome kako bolje zaštititi okean koji je prekomerno zagrejan, zagađen i gde se prekomerno ribari.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
