Troškovi nesprovođenja zakonodavstva EU o životnoj sredini zbog zagađenja vazduha i vode, uništavanja prirode i otpada procenjuju se na 180 milijardi evra godišnje ili oko 1% BDP EU. Sprovođenjem propisa mogu da se smanje ti troškovi i istovremeno osiguraju isti uslovi za preduzeća na jedinstvenom tržištu EU.
Evropska komisija 7. jula je objavila 4. Pregled aktivnosti u oblasti životne sredine u kojem se podstiče sprovođenje propisa o životnoj sredini i podiže svest o značaju pravila za osiguranje blagostanja, konkurentnosti i sigurnosti u toj oblasti u EU.
Izveštaj je ukazao na hitnu potrebu za poboljšanjem sprovođenja zakonodavstva EU o životnoj sredini, ističe se u saopštenju Evropske komisije.
Evrokomesarka za životnu sredinu, otpornost u sektoru vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Džesika Rosval rekla je da je ulaganje u sprovođenje zakona o životnoj sredini "dobra vrednost za uloženi novac".
"To je pravovremeni podsetnik da sprovođenje i konkurentnost idu ruku pod ruku kako bi se zaštitili naša životna sredina i resursi koji su nam potrebni za tranziciju i za buduće generacije", rekla je Rosval.
Kod cirkularne ekonomije, kako se navodi, iako neke članice ostvaruju dobar napredak u što delotvornijoj upotrebi resursa u proizvodnji robe i usluga, mnogima i dalje preti rizik da neće ostvariti ciljeve recikliranja za 2025.
Kod vode je potrebno hitno delovati kako bi se ispunili ciljevi EU u pogledu kvaliteta i količine vode i ublažio sve veći rizik od nestašice vode i suše. Ukazuje se i da članice treba bolje da iskoriste raspoloživa sredstva EU za prikupljanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
U oblasti bioraznolikosti ocenjuje se da gubitak biološke raznolikosti i dalje prevladava nad oporavkom, što je uglavnom posledica prenamene zemljišta u poljoprivredne svrhe i intenziviranja poljoprivrede.
Kod zagađenja vazduha ukazuje se da je, uprkos znatnom napretku, nivo zagađujućih supstanci i dalje previsok u mnogim članicama. Navodi se da se kvalitet vazduha može poboljšati prelaskom na održivu mobilnost zasnovanu na obnovljivim izvorima energije, poboljšanjem energetske efikasnosti, uvođenjem poljoprivrednih tehnika s niskim emisijama.
U sektoru klime Komisija navodi da je potrebno pojačati napore u pogledu prilagođavanja u svakoj članici EU kako bi mogle da se nose sa sve većim efektima klimatskih promena.
Dalje se navodi da je Komisija članicama stavila na raspolaganje nekoliko fondova EU za pokrivanje potreba za ulaganjima u okviru ciljeva i prioriteta u životnoj sredini u visini od oko 122 milijarde evra godišnje.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
