Uobičajena je pretpostavka da ljudi nakon što dobiju dete počinju više da se brinu za probleme životne sredine i klimatske promene, ali najnovije istraživanje pokazuje da to ne može bezrezervno da se potvrdi i da postoji mala razlika u tome kako se ta zabrinutost posle rođenja deteta ispoljava kod očeva, a kako kod majki.
Teza "hipoteza nasleđa" (Legacy Hypothesis) bazira se na pretpostavci da roditelji svojoj deci žele bezbednu budućnost i da strahuju da ekološki problemi i klimatske promene ugrožavaju tu budućnost.
Univerzitet u nemačkom Oldenburgu je u saradnji sa dablinskim Triniti koledžom analizirao odgovarajuće ankete Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) iz perioda od 1984. do 2020. godine i došao do zključka da se "široko rasprostranjena pretpostavka da se ljudi posle rođenja deteta pojačano brinu za čovekovu okolinu i klimu ne može paušalno potvrditi".
Studija je pokazala da roditelji u vreme rođenja deteta "imaju tendenciju da malo manje izražavaju zabrinutost zbog životne sredine i klimatskih promena, pošto svakodnevnica s novorođenčetom nosi sa sobom sasvim druge neposredne prioritete, zbog kojih ekologija i zaštita klime za mnoge ljude odlazi u drugi plan".
Tek kada dete dostigne školski uzrast, zabrinutost roditelja dostiže ponovo isti nivo kao i pre rođenja deteta.
Istovremeno, kod očeva posle rođenja deteta blago opada zabrinutost zbog ekoloških problema, dok kod majki blago poraste. Sa druge strane, kod očeva blago poraste zabrinutost zbog klimatskih promena, a kod majki ona postane malo manja. U studiji se naglašava da u tom kontekstu obrazovanje kao faktor ne igra nikakvu ulogu.
Glavna autorka studije, profesorka Gundula Coh ocenila je da je moguće objašnjenje to što klimatske promene imaju znatno više veze sa ekonomskim problemima, konfliktima raspodele bogatstva i političkim krizama, a to su i dalje teme kojima se muškarci u proseku više bave od žena.
Ekološki problemi, kao što su otpacima zagađena priroda, ili zatrovane vode i plaže dotiču se direktnije okruženja porodice, zbog čega majke, koje i dalje obavljaju najveći deo poslova vezanih za brigu o deci i domaćinstvu, verovatno češće moraju da se hvataju ukoštac sa tim neposrednim opasnostima za njihovu decu, ocenila je Coh.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
