Austrija, za koju se smatra da ima jedan od najboljih sistema zdravstvene zaštite u Evropi, započela je proces transformacije ovog sistema sa ciljem modernizacije zdravstvenih objekata, efikasnijeg pružanja usluga građanima na teritoriji na kojoj žive i unapređivanja obrazovnih sistema u skladu sa potrebama zdrastvenih institucija.
Prema rečima sekretara grada Beča za zdravstvo i socijalnu politiku Petera Hakera, tri su ključna težišta gradske politike u zdravstvu: modernizacija bolnica, unapređivanje obrazovanja za zdravstveno osoblje i razvoj lokalnih zdravstvenih centara.
Sekretar Haker je rekao da je zdravstveni pristup Austrije "što veća pokrivenost i što širi pristup svim delovima populacije" za šta je preduslov stabilan način finansiranja. Gradski budžet za ovu namenu se puni iz različitih izvora: najveći deo sredstava dolazi iz sistema socijalnog osiguranja, odnosno plata zaposlenih i davanja poslodavaca, deo sredstava se obezbeđuje iz poreskog sistema i osiguranja u slučaju nesreće, a treći deo čini sistem bolesničkog osiguranja i donacije.
"U dobrom funkcionisanju sistema zdravstva, nema mesta komercijalizaciji", istakao je Haker u razgovoru sa grupom novinara iz Srbije.
Modernizacija regionalnih bolničkih centara
Na teritoriji grada Beča postoji 21 bolnica različitih veličina i specijalizacija, od malih usko usmerenih na, recimo, samo operacije kolena i kuka, pa do velikih bolničkih centara, od kojih je najpoznatija (i najveća) univerzitetska Opšta bolnica Allgemeinen Krankenhaus poznata po skraćenici AHK, otvorena 1994. godine i sa preko pola miliona pacijenata na godišnjem nivou.
Od šest velikih regionalnih bolnica, najmodernija i poslednja izgrađena je klinika Forisdordf, raspolaže sa 700 kreveta, ima 14 odeljenja, tri instituta i angažuje 2.500 zaposlenih. Sagovornici novinara iz Srbije navode ovu kliniku kao primer kako treba da izgleda i funkcioniše sistem moderne bolnice.
Preostalih pet bolnica je neophodno obnoviti i unaprediti, posebno imajući u vidu da su neke od njih stare gotovo 150 godina.
Prema rečima gradskog sekretara Hakera paket modernizacije pet bolnica da dosegnu standarde klinike Forisdordf vredan je oko 5,5 milijardi evra, urađeni su tenderi za tri bolnice koje su počele proces renoviranja, a plan je da se do 2038. godine sve obnove i modernizuju.
On je napomenuo da bolnice koje su u procesu rekonstrukcije i dalje rade i da su zaposleni svesni da će narednih par godina raditi u specijalnim uslovima.
"Arhitekte o svakom detalju razgovaraju i konsultuju sa zaposlenima što je veoma zahtevan postupak, a oko jedne trećine zaposlenih u bolnicama pokazuju spremnost da se uključe u kreiranje izgleda budućih uslova rada", rekao je Haker.
Krajnji cilj je, prema rečima Hakera, da "tih šest bolnica budu povezane kao parovi, odnosno da u paru pokrivaju sve što je potrebno za stacionarnu negu građana".
Unapređivanje obrazovanja osoblja u zdravstvu
Suočena sa činjenicom da Beču poslednjih godina kontinuirano nedostaje osoblje na području zdravstvene zaštite i nege, kao i procene da će 9.000 medicinskih sestara nedostajati do 2030, uprava grada je prošle godine započela realizaciju plana koordiniranog unapređivanja obrazovanja u oblasti zdravstva.
Plan podrazumeva otvaranje novih mesta za besplatno školovanje i obuku medicinsko-tehničkog osoblja, obezbeđivanje sredstava za obuke za zanimanja koja su potrebna tržištu, finansijske subvencije i osiguranja za polaznike, praktične obuke, mogućnost daljeg usavršavanja i siguran posao po završetku obrazovanja.
Razvoj obrazovnih programa u ovim centrima koordiniraju Bečki fond za podsticanje profesionalnog usavršavanja zaposlenih (WAAF), Privredna komora Beča, zdravstvene institucije i kompanije.
Tokom 2024. godine primljeno je 1.773 polaznika, budžet školovanja je bio 5.226.000 evra a udeo WAAF-a 55% te investicije. Plan za ovu godinu je prijem 2.000 učenika i budžet od 6.583.000 evra. Prema programu trebalo bi da do 2030. godine 16.000 osoba prođe kroz ovu vrstu stručnog usavršavanja.
Do ovog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja dolazi se na osnovu javnih konkursa, oko 70% polaznika obuka su žene, polovina su osobe koje nemaju austrijsko državljanstvo, tri četvrtine polaznika su starosti od 25 do 49 godina, dok je 20% onih ispod 20 godina.
Zdrastvena zaštita na mestu stanovanja - domovi zdravlja
Već nekoliko godina Grad Beč radi na jačanju regionalnih zdrastvenih centara sa ciljem da oni preuzmu usluge koje odgovaraju potrebama građana, da se usluge obavljaju u neposrednoj blizini mesta na kojima građani žive, da se spreče nepotrebni odlasci i pritisci na velike bolnice i smanje periodi čekanja na određene terapije. Danas je na teritoriji Beča aktivan 61 centar.
Postoje dve grupe ovakvih centara, jedna je usmerena na primarnu zdrastvenu zaštitu građana, odnosno centri opšte medicine, a drugu grupu predstavljaju specijalizovane ustanove koje su se izdvojile iz bolnica.
Centar za primarnu zdrastvenu zaštitu "Wien West" otvorio je pre dve godine doktor Peter Haubenberger, namenjen je građanima zapadnog dela grada i angažuje desetak lekara opšte medicine i pedijatre. U sklopu centra radi i socijalni radnik koji pomaže pacijentima u rešavanju svakodnevnih izazova kada je o mogućnostima lečenja i osiguranja reč, ali pomaže i u pronalaženju smeštaja i regulisanju boravka, pronalaženju poslova i potencijalnih prekvalifikacija.
Specijalizovani centri predstavljaju ambulante koje su se iz velikih bolnica premestile u različite delove grada sa sve zaposlenima. Tako je u južnom delu Beča otvoren centra za dijabetes koji je izdvojen iz regionalne bolnice sa 40 zaposlenih, koji se i dalje vode kao radinici te bolnice. Cilj ovakvih centara je smanjivanje broja pacijenata koji se direktno obraćaju regionalnim bolnicama, s jedne strane, i da se, sa druge strane, pacijentima smanji put do prijema neophodne terapije i nege.
"Kuće za život" - nov koncept domova za stare
Penzionerski domovi u Austriji u procesu su primene novog koncepta, popularno nazvanog "Kuće za život". Osnova koncepta je briga o starima, ali je u njega uključena i briga o drugim različitim ugroženim društvenim grupama kao što su izbeglice, mladi kojima se omogućava prostor za stanovanje i obezbeđena obuka za različita zanimanja, kao i oni koji su na civilnom služenju vojnog roka. Svi oni pomažu zaposlenima u organizovanju i sprovođenju poslova neophodnih za funkcionisanje domova, kao i sprovođenju različitih pratećih programa, pretežno namenjenih starima.
U ovim domovima na području Beča trenutno je angažovano oko 5.000 ljudi od kojih je 2.500 na području nege. Na 30 lokacija grada na ovakav način je smešteno 8.500 građana, a na raspolaganju je i 2.500 mesta za dodatnu stacionarnu negu. Prosečna starost seniora u ovim domovima je 82 godine, dok je 80 korisnika starije od 100 godina.
U okviru "Kuća za život" organizuju se različite specifične aktivnosti, tako je dom Atzherdorf 2020. godine, za vreme pandemije korona virusa, u podrumu pokrenuo proizvodnju piva, a prva svetla piva izašla su pod nazivima "Deda" i "Baba".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Zlata Kureš, Markus Wache
