Pojačana represija i nasilje, veći broj pretnji i napada na novinare i nepromenjeni izborni uslovi pokazuju da je situacija u Srbiji lošija nego ranijih godina, ocenili su 3. juna autori novog izveštaja koalicije prEUgovor, apelujući na predstavnike EU da budu kritičniji prema aktuelnom režimu.
Viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Jelena Pejić Nikić izjavila je na predstavljanju izveštaja u Beogradu da je pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. pokazao da posledice korupcije, politizovanih institucija i nefunkcionalnog nadzora mogu da budu fatalne i da ne biraju žrtve.
"Građani su počeli spontano da se okupljaju da bi odali poštu stradalima i tražili su odgovornost. Umesto odgovornosti dobili su odgovor represijom i zarobljena država je ponovo pokazala svoje zube", rekla je Pejić Nikić, urednica polugodišnjeg Alarm izveštaja o napretku Srbije u klasteru 1 (osnove), sa fokusom na političkim kriterijumima i poglavljima 23 i 24 pristupnih pregovora sa EU.
Izveštaj obuhvata period od novembra 2024. do aprila 2025. godine.
Miša Bojović iz organizacije Transparentnost Srbija (TS) izjavila je da će lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću biti dobra pokazna vežba u kojoj meri je vlast spremna da primeni preporuke ODIHR-a i da poštuje zakone kako bi obezbedila jednake uslove za sve učesnike.
"Ono što možemo sada da kažemo je da nema značajnog napretka, da je situacija možda i za nijansu gora nego ranije", rekla je Bojović, dodajući da to "ne daje dobru sliku da će promena biti u budućnosti".
Ona je podsetila da je TS zabeležila tokom izborne kampanje zloupotrebu javnih resursa da bi se obezbedila nefer prednost za Srpsku naprednu stranku, pojačanu funkcionersku kampanju i nereagovanje nadležnih institucija na kupovinu glasova i druge probleme.
Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) je ocenio da se mediji i novinari suočavaju sa najtežom situacijom ikada, da se pretnje i fizički napadi na novinare "rapidno povećavaju" i da se beleže na dnevnom nivou.
Od novembra do februara je zabeleženo oko 140 incidentnih događaja, od koji su 80 pretnje i fizički napadi, kao i najmanje 10 slučajeva prisluškivanja novinara.
On je istakao da se najveći broj prijavljenih slučajeva odbacuje u samom početku, da policija i tužioci u strahu od represije ne postupaju adekvatno, što sve za posledicu ima autocenzuru novinara, od kojih neki više ne žele da rade svoj posao.
"Živimo u kulturi izuzetno nasilnog narativa koji dopušta i podstiče da se ovako nešto dešava. Osnova napada leži u postupcima i izjavama predstavnika vlasti i porukama da je jako poželjno napasti ili pretiti novinarima koji ne govore onako kako mislite da treba. To se onda širi na građane koji vide da za to neće odgovarati", rekao je Đurić.
Kada je u pitanju izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Đurić smatra da je taj postupak gori nego prethodni, a da je osnovni problem u predlagačima, kojih je bilo mnogo kako bi se u procesu odabira kandidata eliminisali oni koji zaslužuju da budu članovi.
Većina kandidata, dodao je, nisu kadri da se nađu na listi jer ne ispunjavaju formalne uslove.
"Živimo u društvu u kojem predstavnici vlasti ponašaju beskrupulozno i negiraju činjenicu da se propis do te mere krši jer su svesni da odgovornost ne postoji", rekao je Đurić. "Kao krajnji rezultat ponovo ćemo doći u situaciju da nemamo REM i sad imam utisak da će biti još gori nego prethodni. Ne vidim izlaz iz ove situacije", dodao je.
Predrag Petrović iz BCBP izjavio je da je u Srbiji sve šira i učestalija upotreba nasilnih represivnih mehanizama.
"Prethodnih šest meseci, od početka studentskih protesta, na delu je metastaza nasilja, represije i bezakonja. Upotreba zvučnog topa (na protestu u Beogradu 15. marta) je manifestacija sveopšte represije i nasilja prema kritičarima vlasti, pre svega predsednika, sa ciljem zastrašivanja i izazivanja dodatnog nasilja. Neko je upotrebio oružje prema mirnim demonstrantima, kada nije postojao nijedan uslov za primenu sredstava prinude i sve ukazuje da se radi o terorističkom aktu", kazao je Petrović.
On je podsetio da je tužilaštvo pretilo "progonom zbog širenja lažnih vesti o zvučnom topu", da je policija lagala o posedovanju i upotrebi tog sredstva, a da je na sve to predsednik "nezadovoljan radom policije i pravosudnih organa i preti im zamenom".
"Radi se o pokušaju ’ćaćizacije’ Srbije i državnih institucija, a da li će uspeti zavisi od nas", kazao je Petrović.
U prethodnom periodu je, prema podacima koje je izneo, zabeleženo oko 100 slučajeva hapšenja i privođenja aktivista i da su protiv mnogih pokrenuti krivični postupci za razna dela, uključujući pokušaj nasilnog rušenja ustavnog poretka.
Petrović je takođe ukazao na trend privatizacije službi obezbeđenja i angažovanja neformalnih grupi na nezakonit način.
"Privatne firme za obezbeđenje treba da postoje jer mogu da unaprede bezbednost, ali njihovo angažovanje i postupanje mora da bude strogo u skladu sa zakonom i pod nadzorom javnosti i nadležnih institucija", reka je Petrović.
Kada je u pitanju odnos Evropske unije prema Srbiji, učesnici diskusije su istakli da evropski zvaničnici moraju da upute jasnije poruke i da budu kritičniji prema vlastima.
Petrović je ocenio da EU polazi od svojih interesa, između ostalog da ima stabilnost u regionu, i da je to do nekog momenta imalo smisla ali da je sada kontraproduktivno, jer stabilnost u Srbiji više ne postoji.
"Vlast je iscrpla sve mehanizme i sve što je obećala da bi ostala na vlasti ne može da isporuči, kao što su litijum ili isporuka naoružanja Ukrajini. Sve je dostiglo limite i pretpostavljam da će EU sada menjati odnos prema Srbiji", rekao je Petrović.
On je istakao da EU ne sme da dozvoli da sredstva predviđena Planom rasta za Zapadni Balkan završe u džepovima predstavnika vlasti i da treba da ih preusmere u organizacije civilnog društva i kritičku javnost koja se zalaže za vrednosti na kojima počiva EU.
Đurić je istakao da EU mora da shvati da s ovakvim režimom Srbija neće postati članica, ali da je "jasno da su neki dogovori napravljeni" i da je odnos sveden na ekonomsku sferu, zbog čega se i "dopušta način na koji se režim ponaša".
Pejić Nikić je rekla da se ništa nije promenilo u pristupu vlasti prema reformama koje je obećala u okviru pregovora o pristupanju EU i u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan, da se sa reformskim aktivnostima mnogo kasni a da i ono što je urađeno nije zadovoljavajuće.
"Proevropski građani bili su frustrirani zakasnelom i blagom reakcijom predstavnika EU na dešavanja u Srbiji", rekla je ona, dodajući da je veran prikaz stanja u zemlji dobijen u izveštaju Evropskog parlamenta i da se mogu videti znakovi blage promene u odnosu na vlasti u Srbiji.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
