Sa velikog protesta u Beogradu upućena je poruka da građani slobodu treba da uzmu u svoje ruke i pokazalo se mnogi to shvatili kao poziv da se više ne oslanjaju samo na studente već su sami postali aktivni, ali uporedo sa širenjem pokreta postali su glasniji i nacionalistički tonovi, piše 17. jula švajcarski nedeljnik Vohencajtung (WOZ).
"U celoj zemlji dolazi do spontanih blokada, osnivaju se kvartovski odbori, slični studentskim plenumima. Moglo bi se govoriti i o savetima", piše levo orijentisani nedeljnik.
List piše da studenti nisu rekli šta su mislili kada su rekli da daju "zeleno sveto", ali da je to odgovor na odluku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ignoriše njihov zahtev da raspiše izbore, "verovatno iz straha da možda ne može da pobedi ni uz pomoć izborne krađe".
Studenti u Srbiji žele da izađu na izbore sa sopstvenom listom, ne da bi ostali na vlasti već da bi stvorili uslove za buduće slobodne i poštene izbore. "U ovom trenutku takvi izbori su nezamislivi. Vučićeva Srtpska napredna stranka (SNS) državu čvrsto ima u šaci, pravosuđe pod kontrolom. Većina medija su vladina propaganda", piše WOZ.
Opisujući načine manifestiranja građanske neposlušnosti u Beogradu i u Novom Pazaru, nedeljnik navodi da je upravo protest u Bošnjacima naseljenom gradu Novom Pazaru slika "multietnički karatkter celog protestnog pokreta".
"Nezavisno od vere ili porekla, ljudi se u celoj zemlji bore za pravdu. To, međutim, ne može da prikrije da i unutar pokreta postoje tenzije", primećuje švajcarski nedeljnik.
"To se videlo i kada su studenti uz Novog Pazara predložili da se zajednički obeleži 30. godišnjica genocida u Srebrenioci. Naišli su na otpor, očigledno postoji i strah od gubljenja podrške širokih delova stanovništva u Srbiji, gde je veoma rasprostranjeno negiranje genocida", piše list.
Prenoseći reči studentkinje Džejlane iz Novog Pazara da je Srebrenica za Bošnjake još uvek otvorena rana i da su jedini pravi put pomirenje i suočavanje, a ne nacionalizam, WOZ piše da je utoliko upadljivije da su organizatori skupa u Beogradu "ciljano" pribegli i nekim istorijskim narativima, i da su pojedini govornici protest na Trgu Slavija koristili za podgrevanje srpskog nacionalizma.
Vohencajtung kao primer navodi veličanje "episkopa i obožavaoca Hitlera Nikolaja Velimirovića", govor o "srpskom integralizmu koji kao koncenpt jako podseća na ideju velike Srbije", i na izjavu o "genocidnim pogromima" nad Srbima na Kosovu.
"To je retorika koja 'po desnoj strani' prestiže čak i desničarsko-nacionalističkog predsednika Vučića. I nameće neka fundamentalna pitanja o karakteru i strategiji celokupnog pokreta", piše list, prenoseći i ocenu pojedinih učesnika studentskih protesta da je to potrebno da bi se obesnažile Vučićeve priče o izdajnicima i teroristima kojima upravlja inostranstvo.
"Zeleno svetlo koje su studenti sada dali može se tumačiti i kao znak zamora. Posle osam meseci protestana neki način predaju deo odgovornosti. Sada pokret vode radnice, roditelji, lekari i penzioneri, kaže aktivistkinja Džejlana. To više nije studentski ustanak, već je građanska borba za normalan život", piše WOZ.
"Šta se podrazumeva pod normalnim životom, mnogi će u Srbiji verovatno različito odgovoriti. Ali oko jedne tačke i dalje postoji saglasnost - to više ne treba da bude život u zemlji u kojoj se jedan korumpirani aparat vlasti bogati na račun svih i na ljudskim životima", zaključuje nedeljnik WOZ.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
