Studentima u Srbiji koji mesecima traže transparentnu upravu, slobodu štampe i sudove koji poštuju zakon a ne služe vođama, izazov je kako ostvariti tu svetliju budućnost uz iskreno suočavanje sa mračnijom prošlošću, smatra Fred Abrahams koji je pokrivao Južni Balkan za organizaciju Hjuman rajts voč (Human Rights Watć) u periodu 1993-2000.
Abrahams, koji je svedočio na suđenjima Slobodanu Miloševiću, Vlastimiru Đorđeviću i drugim bivšim srpskim liderima, u autorskom tekstu za briselski portal Euraktiv ukazuje na pitanje povezivanja borbe studenata za pravdu kod kuće sa odgovornošću za zlostavljanja koja su prelazila granice i generacije.
Ta veza, piše Abrahams koji je istraživač, pisac i branilac ljudskih prava, upravo je u fokusu, na dan kada se obeležava 30. godišnjica genocida u Srebrenici.
Prema njegovim rečima, dok srpska vlada i (predsednik Aleksandar) Vučić i dalje odbacuju odgovornost Srbije za omogućavanje i podržavanje tog zločina, studentski demokratski pokret je pred izazovom kako da se ili da li da se suoči sa tim teškim nasleđem.
Neki kritičari optužuju studente da izbegavaju tu istoriju kako bi smirli nacionalističke struje. Drugi tvrde da je nepravedno očekivati da se mladi ljudi, od kojih mnogi nisu ni rođeni u to vreme, određuju o zločinima od pre nekoliko decenija.
"Bez obzira koje gledište da se zauzme, veza se ne može ignorisati: demokratskije društvo, utemeljeno na vladavini prava, biće na klimavom terenu bez poštenog obračuna sa zločinima koji su se dogodili ranije", istakao je Abrahams.
On je podsetio na nedavni slučaj Vlastimira Đorđevića koji je vodio srpsku policiju za vreme vlasti Slobodana Miloševića i rata na Kosovu.
Đorđević se u junu vratio sa izdržavanja zatvorske kazne od 18 godina koju mu je izrekao tribunal UN za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Samo nekoliko dana po povratku, Đorđević je ponosno stajao na ceremoniji preimenovanja ulice po specijalnim policijskim jedinicima kojima je nekada komandovao a koje su odgovorne za mučenja, masovna ubistva, seksualno nasilje i tajno uklanjanje oko hiljadu tela zbog skrivanja dokaza, piše Abrahams.
Autor piše da to nije anomalija i da su i drugi visoki zvaničnici osuđeni pred sudom UN dočekani kod kuće aplauzom. Kako dodaje, oni govore na javnim skupovima, pojavljuju se na državnoj TV i negiraju dela za koja su osuđeni.
Abrahams ocenjuje da je borba studenata u Srbiji koji protestuju, iako možda ne nose transparente o Srebrenici, povezana sa istinom da je država koja štiti političke saradnike ista država koja štiti ratne zločince.
"Vladi koja zakopava istinu o prošlosti ne može se verovati da će sprovesti istinsku pravdu, transparentnost i demokratsku vladavinu", zaključio je u autorskom tekstu Abrahams.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
