Glavni haški tužilac Serž Bramerc izjavio je da je danas na prostoru bivše Jugoslavije mnogo prisutnija kampanja slavljenja ratnih zločinaca i negiranja genocida u Srebrenici, iako je on definitivno priznat kao takav, pa i pred Međunarodnim sudom pravde.

Bramerc je za austrijski dnevnik Štandard od 11. jula, u intervjuu podovom 30. godišnjice od masakra više od 8.000 Bošnjaka u okolini Srebrenice, rekao da strahuje da u atmosferi kakva danas postoji, vođe bosanskih Srba Ratko Mladić i Radovan Karadžić ne bi bili uhapšeni i osuđeni za ratne zloćine pred Haškim tribunalom.

Bramerc je rekao da se danas "i u Zagrebu i u Beogradu ponašaju kao da se radilo o građanskom ratu unutar Bosne, sa kojim oni nisu imali nikakve veze, a ne o međunarodnom sukobu, kao što je to bio slučaj".

Prema njegovim rečima, umešanost Srbije u zajednički zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja dokazana je 2023. presudom protiv bivšeg šfa državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića, dok je to za Hrvatsku bio slučaj sa suđenjem lideru bosanskih Hrvata Jadranku Prliću, kojim je dokazano da je tokom rata u BiH uživao podršku vlasti u Zagrebu.

Bramerc je rekao da su predstavnici Srbije prošle godine protestovali zbog rezolucije UN o Srebrenici i da "šire jednu zamenu uloga žrtve i počinioca", a da "ni Hrvatska nije nikada prihvatila da je postojao zloćinački poduhvat.

"Tamo državni rezon glasi: mi smo samo žrtve, naši ljudi nikada nisu mogli da izvrše zločine. Desetine zahteva za pravnu pomoć koje smo slali u Zagreb ostale su i posle ovoliko godina bez odgovora. Ali sda imamo prvi put posle pet, ili šest godina dobre kontkte i diskusije za državnim tužiocem u Zagrebu od kako je imenovan novi ministar pravde", rekao je Bramerc.

Bivši glavni tužilac Haškog tribunala, a sada redualnog mehanizma koji je nasledio Tribunal, dodao je, međutim, da se i danas "u Hrvatskoj 80 do 90% postupaka vodi protiv Srba koji ne borave u Hrvatskoj, a da je apsolutni izuzetak da se i Hrvatskoj sudski gone Hrvasti".

U Srbiji se sa druge strane, prema njegovim rečima, voi jako malo postupaka, a prošlonedeljna oslobađajuća presuda protiv komandanta Drinskog korpusa Miloja Živanovića, koji je bio optužen za proterivanje Bošnjaka iz Srebrenice, "pokazuje da je tužilaštvo loše obavilo svoj posao".

"Već više od godinu dana u Srbiji ne mogu ni da se dogovore o tužiocu za ratne zločine. I kako onda motivisati tužioce i sudije da rade nezavisno, kada njihova vlada javno osuđene ratne zločince naziva herojima, i da je deo dobrog ukusa da na političkim manifestacijama budu prisutni i osuđeni zločinci? To je apsurdna situacija", rekao je Bramerc.

On je ocenio da je u vreme hapšenja Mladića i Karadžića situcija bila drugačija, da se otvorio "prozor mogućnosti" jer je, iako je 60% ljudi u Srbiji bilo protiv njihovog izručenja, 75% građana bilo za ulazak u EU.

"Danas je to potpuno drugačije. Nisam siguran da bi Karadžić i Mladić danas bili uhapšeni, da su još na slobodui", rekao je Bramerc

Poredeći situaciju oko zločina u BiH s onom u Ruandi, za koju je kao glavni tužilac rezidualnog mehanizma takođe nadležan, Bramerc je rekao da je u Ruandi došlo do utvrđivanja odgovornosti za zločine i do suočavanja sa prošlošću, a da na Balkanu svi tumače situaciju veoma različito. 

On je dodao da se to vidi i po Dejtonskom sporazumu, i da bi se "većina složila da je u Dejtonu okončan rat, ali da on nije doneo konačni mir".

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Savet bezbednosti UN