Krajem aprila u svetu je bio 122,1 milion prisilno raseljenih osoba i poslednjih decenija raste broj ljudi koji su napustili svoje domove zbog progona, ratova, nasilja, kršenja ljudskih prava ili događaja koji su teško poremetili normalan život, navodi se u izveštaju Visokog komesara UN za ljudska prava (UNHCR).
Broj prisilno raseljenih, bilo da su interno rasljeni ili izbeglice, udvostručio se od 2015. godine, a UNHCR i druge humanitarne organizacije se bore sa ozbiljnim smanjivanjem finansijske podrške što globalno utiče na milione ljudi, piše u Godišnjem izveštaju o globalnim trendovima UNHCR objavljenom 12. juna.
Krajem aprila 2024. godine broj raseljenih iznosio oko 120 miliona do bi se krajem godine popeo na 123,2 miliona, ali je u prvih nekoliko meseci ove godine blago smanjen za oko jedan odsto, i to je bilo prvo takvo smanjenje u znatno više od deset godina.
Ipak, krajem prošle godine na svakih 67 ljudi u svetu, jedna osoba je bila prisilno raseljena.
Među prisilno rasljene ubrajaju se ljudi koji su zbog konflikta interno raseljeni u sopstvenoj zemlji, i taj broj je krajem 2024. godine vrtoglavo porastao za 6,3 miliona ljudi na 73,5 miliona.
Druga velika kategorija su izbeglice, koje su bile prinuđene da napuste svoju zemlju, i njih je krajem prošle godine bilo 42,7 miliona.
Glavni uzročnik prisilnog napuštanja domova ostaju veliki ratni sukobi, pa je tako samo u Sudan registrovano 14,3 miliona interno rasljenih i izbeglica. Sudan je tako na prvom mestu zamenio Siriju, sa 13,5 miliona, a slede Avganistan (10,3 miliona) i Ukrajina (8,8 miliona).
Suprotno uobičajenoj predrasudi u razvijenim zemljama, velika većina izbeglica, oko 67%, ostaje u susednim zemljama, a 73% izbegličke populacije našlo je utočište u zemljama sa niskim ili srednjim BDP. Oko 60% prisilno raseljenih ne napusti svoju domovinu.
Tokom 2024. godine u svoju zemlju ili svojim kućama se vratilo ukupno 9,8 miliona rasljenih. Od toga 1,6 miliona izbeglica i 8,2 miliona interno raseljenih. Među povratnicima, čak 92% je bilo iz četiri zemlje - Avganistana, Sirije, Južnog Sudana i Ukrajine.
Povratnici su se često našli suočeni sa neizvesnom budućnošću i nebezbednim političkim okruženjem.
Zatekli su svoje zemlje zahvaćene siromaštvom, sa galopirajućom nezaposlenošću, lošim socijalnim sistemom i probleme sa nabavkom hrane. Povratnici u Demokratsku Republiku Kongu, Mjanmar ili Južni Sudan vratili su se u zemlje u kojima se i dalje sprovode kampanje proterivanja stanovništva. Mnoge interno raseljene osobe doživele su spiralu povratka kući i zatim novog bežanja.
Ipak, prošle godine u treće zemlje je legalno preseljen najveći broj izbeglica u poslednjih 40 godina - 188.800, a gotovo 88.900 raseljenih steklo je državljanstvo zemlje domaćina ili pravo na stalni boravak.
U izveštaju se upozorava na gobalni trend smanjivanja finansijske podrške UNHCR i celoj humanitarnoj zajednici i ističe da je finansiranje pomoći raseljenim osobama širom sveta sada potrebnije nego ikada. Obim finansijske pomoći je trenutno isti kao 2015. godine, piše u izveštaju.
"Bez dovoljne finansijske podrške, neće biti sredstava za pomoć u hrani i osnovnom smeštaju za raseljene. Usluge zaštite, uključujući i bezbedni smeštaj za žene i devojčice kojima preti nasilje, verovatno će biti ukinute. Zajednice koje su godinama velikodušno ugošćavale prinudno raseljena licia, verovatno će ostati neophodne podrške", piše u izveštaju.
"I što je najvažnije, nada u povratak se neće ostvariti, ili taj povratak neće biti dostojanstven i praćen jačanjem adekvatnih usluga u zemljama porekla. Posledica je da ljudi koji se budu vratili, neće imati drugog izbora nego da ponovo napuste svoju zemlju", upozorio je UNHCR.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: UNHCR
