Nemačka vlada najavila je da namerava da se povuče iz Ugovora o energetskoj povelji (ECT), pošto su sličnu odluku donele i druge velike zemlje Evropske unije. Vlada Slovenije je takođe usvojila inicijativu o izlasku iz ECT, dok su i austrijske vlasti pod sve većim pritiskom da učine isto. To međutim šteti naporima Evropske komisije da reformiše Ugovor u skladu sa klimatskim ciljevima.
Nemačka vlada bi u narednih mesec dana trebalo da usvoji odluku o izlasku iz ECT, zajedno sa ratifikacijom sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i Kanade (CETA).
"Želimo da brzo usvojimo odluku o povlačenju Nemačke iz ECT", navodi se u saopštenju koje su 11. novembra objavile partije vladajuće koalicije.
Nemački vicekancelar i ministar za privredu i klimu Robert Habek, iz redova Zelenih, najavio je mogućnost povlačenja iz sporazuma još u maju, ali se tome protivila Stranka slobodnih demokrata, koja je u vladi sa Zelenim i Socijaldemokratskom partijom (SDP).
"Danas je veliki dan za zaštitu klime u Nemačkoj, Evropi i celom svetu", rekao je potpredsednik Zelenih u parlamentu Andreas Audreč.
Postizanje dogovora vladajućih partija pozdravili su klimatski aktivisti, ocenivši da je to veliki uspeh za klimu i demokratiju.
Ugovorom koji su 1994. potpisale 53 zemlje investitorima u energetskom sektoru data je posebna zaštita. Takođe je kompanijama omogućeno da tuže državu pred privatnim arbitražnim sudom kako bi osporile odluke koje smatraju štetnim po njihove interese.
Danas kompanije koriste taj ugovor da tuže vlade zbog planova o izbacivanju fosilnih goriva iz upotrebe, što je u suprotnosti sa klimatskim ciljevima predviđenim Pariskim sporazumom.
Povlačenje Nemačke međutim nije dobra vest za Evropsku komisiju, koja pokušava da ispregovara reformu Ugovora i da ga uskladi sa ciljevima Pariskog sporazuma.
Poslednjih godina Ugovor o energetskoj povelji bio je u procesu modernizacije koji je završen letos posle 15 rundi pregovora. Planirano je da izmenjeni tekst bude zvanično usvojen na samitu ECT u Mongoliji 22. novembra, a za to je potrebna saglasnost svih 53 potpisnica.
Izmenjeni Ugovor predviđa prestanak pravne zaštite za nove investicije u fosilna goriva od 15. avgusta 2023, dok bi pravna zaštita za postojeće fosilne investicije istekla 10 godina od stupanja na snagu novog Ugovora.
Nesupeh pregovora o reformama ili povlačenje država iz Ugovora značilo bi nastavak primene stare verzije ECT na postojeće investicije tokom dve decenije.
Ipak, poslednjih meseci povlačenje iz ugovora najavile su Španija, Poljska, Holandija, Francuska i Belgija, smatrajući ga preprekom za evropsku klimatsku politku i energetsku tranziciju. Italija je napustila Ugovor 2015. godine.
Vlada Slovenije je takođe prošle sedmice usvojila inicijativu o povlačenju iz Ugovora, navodeći da je zastareo i "glavna prepreka efikasnim ekološkim i klimatskim politikama i odgovornim energetskim politikama".
Konačnu odluku o povlačenju Slovenije treba da donese parlament.
I austrijska vlada je pod sve većim pritiskom da sledi njihov primer.
"Sada čak i federalna vlada mora konačno da shvati: Ne postoji način da se zaobiđe povlačenje iz ECT", izjavila je Julija Her, portparolka Socijaldemoratske partije Austrije, najveće opozicione stranke.
Reforma Ugovora, prema njenom mišljenju, nije dobro rešenje.
"ECT je i dalje ubica klime, a korporacije zadržavaju moć da vuku države pred arbitražne sudove i tuže za gubitak profita", navela je Her u saopštenju 13. novembra.
Povlačenje iz Ugovora podržava i najveći austrijski savez sindikata OGB, koji je istorijski blizak radnicima i sindikatima, smatrajući da nema alternative izlasku iz ECT.
Izvor: EURACTIV.com, STA
Foto: Beta/AP
