Gas ne sme da bude prelazno gorivo za zemlje Zapadnog Balkana, a EU treba da obezbedi da se finansijska sredstva posvećeno i transparentno ulažu u prelazak na obnovljive izvore energije da se region ne bi zarobio u novu zavisnost od gasa, poručile su nevladine organizacije članicama EU.
Uoči samita EU-Zapadni Balkan u Tirani 6. decembra, na kojom će energetska kriza biti jedna od tema, Mreža Benkvoč za centralnu u istočnu evropu (CEE Bankwatch Network), Mreža klimatska akcija (CAN) i Džast Fajnens (Just Finance) uputili su pismo stalnim predstavnicima zemalja članica EU u cilju da se politike Zapadnog Balkana usmere u pravcu pravedne energetske tranzicije.
"Gas ne sme da bude prelazno gorivo za zemlje Zapadnog Balkana. Treba da se naučimo na greškama EU kako bi lakše prevazišli trenutne krize", ističe su u pismu.
Ocenjuje se da upotreba EU fondova mora biti transparentnija i da omogući učešće civilnog sektora.
"EU treba da podrži prelezak na obnovljive izvore energije u regionu i obezbedi da se finansijska sredstva posvećeno ulažu u tom pravcu", naglasili su potpisnici pisma.
Ocenili su da se energetska kriza na Zapadnom Balkanu prilično razlikuje od krize u EU, gde je to prvenstveno kriza fosilnog gasa, sa drugim posledicama kao što je poskupljenje struje.
Na Zapadnom Balkanu u pitanju je četvorostruka kriza, u kojoj gas ima samo delimičnu ulogu.
Uticaj visokih cena struje u EU na region, problemi u termoelektranama i snabdevanju ugljem koji su doveli do skupog uvoza struje, sve veća osetljivost hidrocentrala na klimatske promene i poskupljenje ogrevnog drveta i peleta predstavljaju najveće izazove koji ističu potrebu održive energetske tranzicije.
Foslini gas je, navodi se u pismu, u relatvno širokoj upotrebi jedino u Srbiji i Severnoj Makedoniji, pa čak ni one nisu ni blizu zavisne kao pojedine zemlje EU. Albanija, Kosovo i Crna Gora nisu povezane na međunarodne gasne mreže, dodaje se.
"Primarna briga u većini zemalja stoga nije diverzifikacija izvora gasa, nego osigurati kratkoročno snabdevanje energijom i uštedu energije i ubrzati energetsku tranziciju", ističe se u pismu.
Organizacije ocenjuju da Ekonomski i investicioni plan EU može da doprinese ubrzanju energetske tranzicije, ali da ne postoji "razumni izgovor" da dalje podržava izgradnju gasne infrastrukture, jer će to stvoriti nove, dugoročne probleme.
Komisija tvrdi da takva gasna infrastruktura kasnije može biti korišćena za obnovljivu energiju, ali potpisnici pisma ukazuju da za to ne postoje dokazi ni analize.
Ekonomski i investicioni plan se zato mora fokusirati projekte energije sunca i vetra, geotermalne projekte, elektrifikaciju grejanja i transporta i mere energetske efikasnosti.
Organizacije ukazuju i na potrebu poboljšanja transparentnosti EU fondova i učešća javnosti u procesu selekcije projekata koje finansira EU.
"Izgleda da će se taj nedostatk transparentnost ponoviti i u kontestu paketa pomoći EU za rešavanje energetske krize", navodi se u pismu i dodaje da je to predstavljen kao novi novac, a da je u stvari preraspodela postojećih fondova IPA III.
"Dakle, sve što se troši na rešavnaje energetske krize je novac koji se ne troši na nešto drugo, a javnost zaslužuje objašnjenje gde su fondovi smanjeni", navodi se u pismu.
Dodaje se da je potrebno pojasniti kako će biti potrošeno najavljenih 500 miliona evra pomoći i osigurati da se taj novac iskoristi za najranjivije grupe i jačanje energetske efikasnosti, a ne samo za subvencionisanje računa za struju.
Organizacije su istakle da korišćenje fondova EU za stvaranje nove zavisnosti od fosilnog gasa predstavlja gubljenje vremena i sredstava koje zemlje regiona ne mogu da priušte.
"Zapadni Balkan ima jedinstvenu priliku da preskoči pravo u sektor diverzifikovane obnovljive energije bez da se zaglavi u zavisnost od gasa ili veliku upotrebu biomase", za šta mu je potrebna podrška EU, zaključuje se u pismu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
