EU i Japan su u prethodnoj deceniji registrovali najveći broj patenata sa vodonikom, iako ni SAD ne zaostaju mnogo, pokazala je nova analiza Evropske službe za patente (EPO).

Vodonik ne emituje CO2 kada sagoreva i taj gas je od ključnog značaja za dekarbonizaciju sveta.

U strategiji EU za vodonik iz 2020. očekuje se da taj gas učestvuje sa 13-14% u potrošnji energije bloka 2050. Vodonik  predstavlja i poslovnu priliku za evropske kompanije, piše EURACTIV.com.

"Globalno patentiranje (u sektoru) vodonika predvode Evropa i Japan a SAD su popustile u periodu 2011-2020", navodi se u izveštaju koji je EPO objavio 10. januara.

Patenti su privremena zaštita intelektualne svojine dizajnirana da nagradi istraživanja i razvoj a patentni zahtevi često su pokazatelj stepena inovacija na tržištu.

Inovacije u sektoru vodonika iz Južne Koreje i Kine "tek počinju da se pojavljuju na međunarodnom nivou", pokazala je analiza.

"Studija je pokazala da inovatori u oblasti vodonika odgovaraju na potrebe konkurentnih lanaca snabdevanja ali su uočene i oblasti, posebno u sektoru krajnjih korisnika, gde su potrebni dodatni napori", rekao je predsednik Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.

U EU je između 2011. i 2020. registrovano oko 28% svih multinacionalnih patenata, registrovanih u patentnim službama više zemalja, koji se odnose na proizvodnju, skladištenje, transformaciju i upotrebu vodonika. Pojedinačno gledano, Nemačka učestvuje sa 11 a Francuska sa 6%.

Japan, čiji BDP predstavlja samo trećinu BDP EU, registrovao je 24% multinacionalnih patenata i u posmatranoj deceniji je rastao brže od Evrope, preneo je EURACTIV.com.

Slede SAD sa 20% registrovanih patenata. U EPO kažu da je za vreme Trampove administracije ubeležen veliki pad dodajući da to međutim ne znači da su SAD "izbačene iz trke", posebno s obzirom na podsticaj od zakona o smanjenju inflacije koji se očekuje.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay.com