Predložena izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije kojom se ograničava veličina proizvodnog objekta za kupce-proizvođače u suprotnosti je sa ciljevima energetske tranzicije Srbije i sa interesima građana i privrede, ocenio je Centar za unapređenje životne sredine.
Poslanici će na današnjoj sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrati Zakon o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kojim se predviđa ograničenje u pogledu veličine elektrane za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, i to za domaćinstva na 6,9kW i za privredne subjekte na 150kW.
"Ovakvo ograničavanje je svojevrsni apsurd, pre svega, zbog činjenice da je osnovna svrha ovog Zakona da podstiče i promoviše proizvodnju energije iz obnovljivih izvora", saopštio je Centar za unapređenje životne sredine, podsećajući da važeći zakon omogućava svim kupcima-proizvođačima (prozjumerima) da grade proizvodne objekte do odobrene snage priključka krajnjeg kupca.
Direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić ocenila je da su predložene izmene u potpunoj suprotnosti sa definisanim dugoročnim ciljevima Srbije kada su u pitanju smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i otvaranje novih radnih mesta u oblasti obnovljivih izvora energije.
"Pojava svakog novog kupca-proizvođača direktno smanjuje potrebu za uvozom električne energije", rekla je Jovčić, istakavši da će ograničavanje instalisane snage za domaćinstva usporiti učešće građana u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.
U saopštenju se podseća da je za godinu dana primene instituta kupac-proizvođač 924 domaćinstva steklo taj status, a da prosečna veličina instalirane solarne elektrane iznosi 8,2 kW "čime su građani načinili zajedničku investiciju u proizvodnju čiste energije od gotovo 10 miliona evra".
Kupci-proizvođači koji su pravna lica su u prvoj godini izgradili ukupno 296 solarnih elektrana sa ukupnim kapacitetom od 6.936 kW, čime se ova investicija procenjuje na dodatnih 8,5 miliona evra.
"Uvođenje limita od 150 kW za privredne subjekte će se negativno odraziti na proizvodna preduzeća, kao i na sektor poljoprivrede, koji imaju veće potrebe za električnom energijom od onoga što je predloženo izmenama i dopunama Zakona", kazao je programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić, dodajći da će najveću štetu imati kompanije u industriji cementa, veštačkih đubriva, gvožđa i čelika, i električne energije.
Centar za unapređenje životne sredine upozorio je i da će ograničavanje proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe u privedi dovesti i do plaćanja viših poreskih stopa na ugljen-dioksid pri izvozu u Evropsku uniju kroz CBAM mehanizam (Carbon Border Ađustment Mećanism), čija tranziciona primena počinje 1. oktobra ove godine.
Primedbe na predlog Zakona su poslate poslanicima Skupštine Srbije, uz zahtev da odbace član o ograničavanju instalisane snage za kupce-proizvođače, a inicijativu je potpisalo više od 30 udruženja, organizacija i kompanija.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
