Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavila je 8. maja da će Vlada Srbije do kraja meseca usvojiti listu prioritetnih investicija u oblasti energetike za čiju će realizaciju biti potrebno više od 15 milijardi evra.
"Investicije će se odnositi na ceo energetski sektor, proizvodnju električne enrgije, gasni sektor, naftni sektor. Prve indikacije su da će nam biti potrebno više od 15 milijardi evra u narednim godinama da bismo došli do onoga čemu težimo", kazala je Đedović na otvaranju dvodnevne konferencije "Beogradski energetski forum".
Dodala je da će više od 10 milijardi evra biti uloženo u proizvodne kapacitete, a ostalo u prenosnu mrežu i distribitivni sistem.
Ulagaće se, kako je istakla, u najneophodnije, bez čega ne može da se dođe do svih energetskih ciljeva Srbije do 2050. godine, a koji podrazumevaju energetsku tranziciju i energetsku sigurnost.
Kako je navela, ulagaće se više u solarnu energiju iz državnih, javnih proizvodnih kapaciteta, a radi se o samobalansirajućim solarnim elektranama, visokog kapaciteta do jednog gigavata (GW).
"Izgradiće se reverzibilna hidroelektrana 'Bistrica', a razmatraće se da li ima ekonomske i tehničke opravdanosti da se gradi hidroelektrana 'Đerdap 3'. Planira se i izgradnja solarne elektrane 'Morava', vetroparka Kostolac, Vlasinske hidroelektrane, ali i revitalizacija postojećih hidroelektrana", precizirala je Đedović.
Navela je i da se na spisku prioriteta nalazi i izgradnja Panonskog koridora za prenos električne energije gde će se Srbija povezati sa Mađarskom, ali i Centralnobalkanskog korodora gde će se pojačati prenosna mreža sa Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom.
Ministarka je kazala da je za to potrebna jaka nacionalna energetska kompanija kao što je Elektroprivreda Srbije "koja mora da iznese te investicije u saradnji, odnosno strateškim partnerstvima sa onima koji u toj oblasti rade dugo godina i imaju više iskustva i znanja, poput partnera iz zemalja EU, Kine i SAD".
"Udruživaćemo se sa najboljima i od onih od kojih možemo najviše da naučimo", rekla je Đedović.
Navela je i da se Srbija udružuje sa Republikom Srpskom, kako bi povećala zajedničke hidrokapacitete, pre svega gradnjom hidroelektrane "Buk Bijela", ali i drugim hidroelektranama u slivu Drine.
Govoreći o budućnosti energetskog sektora, ona je istakla da je nužno i detaljno planiranje potreba električne energije u narednim godinama, pre svega za potrošnju rastuće ekonomije, ali i zadovoljenje potreba građana, kao i da je neophodno da se to dostigne pre svega iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta.
Podsetila je da je Srbija zemlja koja ima ambicije da postane punopravna članica EU, što znači da bi do 2050. godine trebalo da dekarbonizuje energetski sektor, odnosno prestane sa proizvodnjom struje iz uglja, za šta se donose strateški planovi.
Dodala je da je Srbija u prethodnom periodu ispunila ciljeve po pitanju učešća obnovljivih izvora energije (OIE).
"To je bilo 27% OIE do 2020. godine. Prateći ciljeve kojima teži EU podižemo lestvicu na više i u narednim godinama. Ciljevi će biti ambiciozni i realni, kako bismo bili sigurni da imamo sigurnost snabdevanja, ali i da proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan", rekla je Đedović.
Ukazala je da se u Srbiji trenutno dve trećine električne energije dobija iz uglja, koji je bazni energent, te da ne postoji "čarobni štapić" kojim on može da se zameni preko noći, kao i da država mora da bude odgovorna prema ljudima koji rade u rudarskom sektoru, zbog čega je potrebno adekvatno planiranje i budžetiranje energetske tranzicije.
"Zato planiranja idu ka cilju da imamo udeo od 45% OIE kad je reč o proizvodnji električne energije, a cilj u bruto finalnoj potrošnji je između 30 i 40%. Njegovo dostizanje će zavisiti od mnogo faktora i energetskih modela koji se planiraju", rekla je ona.
Dodala je i da je nedavnim izmenama Zakona o korišćenju OIE omogućeno uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju, na solar, vetar i biomasu, na način koji neće ugroziti sigurnost rada elektroenergetskog sistema Srbije.
To znači, kako je objasnila, da će investitori imati neophodnu predvidivost i sigurnost da planiraju svoje projekte na duži rok, jer će se usvojiti i trogodišnji planovi kada je u pitanju razvoj OIE, a biće jasna i pravila kada je u pitanju odgovornost za balansiranje novih kapaciteta iz OI, pre svega za komercijalne projekte.
"Izmene zakona omogućiće da se u narednih nekoliko godina utrostruče kapaciteti iz OIE i sa sadašnjih 550 megavata (MW) dođe do 1.500 MW", kazala je Đedović.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski kazao je da brzi napredak u oblasti OIE, povećanje energetske efikasnosti i potreba da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte oblikuju budućnost energetskog sektora.
"Kako se krećemo ka ispunjenju ovih ciljeva, bitno je da se osigura da tranzicija ka zelenijoj ekonomiji bude ekonomski i politički održiva", kazo je on.
Istakao je da je jedna od najvećih promena sa kojom se suočavaju privrede uvođenje mehanizma za prilagođavanje graničnih vrednosti emisija CO2, odnosno takse na CO2, koji će imati veliki efekat i na budućnost energetskog sektora Zapadnog Balkana, jer će najviše pogoditi proizvođače električne energije, gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa.
"Ovaj mehanizam će biti vrsta katalizatora zemljama koje će morati da preduzmu korake za prelazak na zelenu ekonomiju. Sve kompanije na Zapadnom Balkanu koje izvoze električnu energiju u EU će morati da uvedu ovaj mehanizam, kao i sistem za trgovanje emisijama CO2", ukazao je on.
Naveo je i da će zemlje, koje žele da integrišu tržište, morati da do 2030. imaju potpuna funkcionalni sistem za trgovanje emisijama CO2.
"Zelena transformacja regiona će voditi do ponovne reindustrijalizacije, povećanja konkurentnosti, a energetski sektor će postati decentralizovan", rekao je Lorkovski.
Prema njegovim rečima, Energetska zajednica podržava Zapadni Balkan u nameri da uspostavi regionalni sistem za trgovinu CO2, koja bi trebalo da obezbedi da cena bude ekvivalentna onoj u EU.
Lorkovski očekuje da se u junu u Albaniji na ministarstkoj konferecija odrede smernice oko organizacije i rukovođenja tim procesom, kao i kako da se nađu izuzeci od plaćanja takse na CO2.
Ministar energetike Bugarske Rosen Hristov ocenio je da je energetski sektor suočen sa ogromnim izazovima koji su se posebno zaoštrili prethodne godine i zato su ovakve konferencije važne kako bi se diskutovalo o zajedničkim rešenjima problema.
Hristov je naveo da su izazovi koji stoje pred zemljama regiona da se obezbedi energetska sigurnost, uz više zelene energije i energetsku efikasnost u svakoj oblasti, uključujući i one sa rudnicima uglja i termoelektranama.
"Izazov je da se to uradi u veoma kratkom vremenskom roku, što ne ostavlja prostor za greške. Zato su najbolje prakse iz svake od zemalja veoma važne, kako bi se ova tranzicija obavila efikasno uz dobrobit svih učesnika", kazao je bugarski ministrar.
Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić naveo je da u Srpskoj počinju velika ulaganja u energetski sektor.
"U ovom trenutku imamo zaključene ugovore i dobijene koncesije za projekte u vrednosti od 3,15 milijardi konvertibilnih maraka. To je veliki korak koji je načinila Republika Srpska imajući u vidu obim njene ekonomije", rekao je Đokić.
Kako je naveo, procena je da će ti projekti moći da se realizuju u narednih pet godina.
"Elektroprivreda Republike Srpske će graditi hidroenegretske objekte, solarne i vetro elektrane", kazao je Đokić navodeći da će u izgradnji ovih objekata, u oko 65% slučaja, biti angažovani investitori iz Evrope.
Prema njegovim rečima, izgradnje ovih kapaciteta omogućiće da proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva bude svedena na 30%.
Ukazao je i da Republika Srpska želi da učestvuje u politici EU o energetskom klimatskom planu, navodeći da se nada da će i Federacija BiH biti spremna na dijalog po tom pitanju, kako bi on mogao da se usaglasi i zajedno sprovede.
Energetski skup u Beogradu organizuje portal "Balkan Green Energy News" uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Energetske zajednice, SEEPEX, WindEurope i Privredne komore Srbije.
Izvor: Beta
Foto: Beta
