U martu 2023. ukupan uvoz sirove nafte i naftnih proizvoda iz Rusije u EU pao je na 1,4 miliona tona sa prosečno 15,2 miliona mesečno u periodu 2019-2022, pokazuju novi podaci Eurostata.
Rusija je bila značajan izvor nafte za EU. Međutim, nakon što je ta zemlja napala Ukrajinu, Evropska komisija je u junu 2022. usvojila šesti paket sankcija koji uključuje embargo na uvoz ruske nafte. Zabrana uvoza sirove nafte koja stiže morem stupila je na snagu početkom decembra 2022. a zabrana za naftne proizvode početkom februara 2023.
EU je i pre nego što je embargo stupio na snagu počela da diverzifikuje svoj uvoz i okreće se drugim isporučiocima a zatim je to sve samo ubrzala.
Uvoz sirove nafte smanjen je sa 12,4 miliona tona u januaru 2022. (pre početka ruske agresije na Ukrajinu) na 3,7 miliona u decembru 2022, kada je embargo stupio na snagu. Pad uvoza je nastavljen i u martu 2023. bio je 1,17 miliona tona.
Istovremeno je uvoz naftnih proizvoda smanjen sa 3,3 miliona tona u januaru 2022. na 0,7 miliona u februaru 2023. i nastavio je da pada na samo 0,3 miliona u martu.
Ukupan uvoz nafte iz Rusije nije potpuno stao zbog određenih izuzetaka od zabrane koji omogućavaju ograničeni uvoz pod posebnim uslovima.
Evropska komisija je 2022. ocenila situaciju na domaćem i međunarodnim tržištima i preporučila članicama da do kraja marta 2023. napune svoje zalihe do minimalnog zahtevanog nivoa.
Evropska statistička agencija saopštila je i da je u julu 2022. deset članica imalo rezerve nafte ispod nacionalnog minimalnog zahtevanog nivoa (Bugarska, Češka, Irska, Hrvatska, Italija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Austrija i Rumunija).
U martu 2023. samo Bugarska, Češka, Irska, Letonija i Litvanija imale su manje rezerve od zahtevanih a tri članice bile su blizu potpune popune svojih naftnih rezervi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Sxc.com
