Članice Evropske unije su ostvarile određeni napredak na putu ka dostizanju energetskog suvereniteta, ali i dalje ostaju veliki izazovi, posebno smanjenje zavisnosti od uvoza energije, pokazuje analiza Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
"Dok su uspesi u obnovljivoj energiji i efikasnosti primetni, veliko oslanjanje bloka na uvoz energije predstavlja kritičnu ranjivost", navodi se u saopštenju ECFR, povodom objavljivanja drugog Indeksa energetskog suvereniteta.
U saopštenju se navodi da geopolitički šokovi, kao što su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku i ponovni izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, predstavljaju izazove za sigurnost snabdevanja EU fosilnim gorivima i tempo njene zelene tranzicije.
Indeks energetskog suvereniteta koristi četiri ključne dimenzije koje čine energetski suverenitet EU: čistoću (udeo obnovljivih izvora u odnosu na fosilna goriva u energetskom miksu), nezavisnost (oslanjanje na uvezenu energiju), efikasnost (trendovi u potrošnji primarne i finalne energije) i narativ (obim i kvalitet diskusija o energetskom suverenitetu među članicama EU).
Ukupan prosečan skor EU je povećan sa 6,1 na 6,6 , ali i dalje postoje velike nejednakosti među članicama. Dok su u nekim kategorijama članice EU ostvarile znatan napredak, u drugim je potrebno hitno da poprave stanje, ocenio je ECFR.
Najslabija oblast ostaje energetska nezavisnost, sa prosečnim skorom 4 od 10, što je samo za 0,4 bolje u odnosu na prošlu godinu.
Iako je ruska invazija na Ukrajinu 2022. dovela do skromnog napretka, pošto je udeo gasa uvezenog iz Rusije u EU smanjen sa 40% 2021. na 8% 2023, većina članica EU je ostala u velikoj meri zavisna od uvoza nafte, gasa, uglja i struje iz drugih zemalja.
Čak 17 članica je u ovoj kategoriji dobilo skor ispod 5, a najslabije su ocenjene Belgija, Italija, Litvanija, Luksemburg, Malta i Portugal.
U kategoriji čistoće, prosečan skor je 8,1, u odnosu na 7,3 prošle godine.
"Rast udela obnovljivih izvora u energetskom miksu je uspešna priča, sa 20 zemalja sa ocenom iznad 7 i devet zemalja iznad 9, na čelu sa Danskom i Švedskom", navodi se u saopštenju i dodaje da je Češka najslabije ocenjena u ovoj kategoriji, sa skorom 5.
Kada je u pitanju energetska efikasnost, prosečan skor je povećan za 0,2 na 7,5.
Dok je većina zemalja uspela da dostigne ciljeve iz 2020. u pogledu primarne i finalne potrošnje energije, najnoviji podaci pokazuju da EU možda neće uspeti da ostvare ambicioznije ciljeve za 2030. godinu.
U ovoj kategoriji najbolje su ocenjene Finska, Grčka, Italija, Letonija i Rumunija, sa skorom iznad 9, dok je na dnu liste Litvanija, sa 4,4.
Ukupan narativ o energetskoj sigurnosti i suverenitetu u članicama EU je snažan, sa prosečnim skorom 6,9, pri čemu nijedna zemlja nije dobila ocenu manju od 5.
Na osnovu rezultata u svim kategorijama, zemlje su podeljene u četiri grupe.
U grupi "zaostalih" su Belgija, Bugarska, Irska, Litvanija i Malta, koje se najviše oslanjaju na uvoz energije i imaju ograničen napredak u drugim oblastima.
"Zavisna postignuća" su ostvarili Austrija, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugal, Slovačka i Španija, koje uravnotežuju veliko oslanjanje na uvoz energije s napretkom u najmanje jednoj oblasti.
"Suverenisti u nastajanju" su Hrvatska, Danska, Estonija, Letonija, Rumunija, Slovenija i Švedska koje su ostvarile napredak i smanjile zavisnost od uvoza.
Jedina u grupi "nezavisni dekarbonizator" je Finska, s najvišim prosečnim skorom 8,8.
ECFR navodi da je broj članica koje jačaju svoj energetski suverenitet u stalnom porastu od ruske invazije na Ukrajinu i da to pokazuje da EU može da se brzo adaptira kada je pod pritiskom.
Uprkos napretku u celini i pojedinačnim kategorijama, ECFR ističe da ostaju veliki izazovi, kao što su zavisnost od uvoza fosilnih goriva i poboljšanje energetske efikasnosti, da bi se ispunili klimatski ciljevi za 2030. i postigla klimatska neutralnost do 2050.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: ECFR
