Sporazum austrijske kompanije OMV i nemačkog Unipera o isporuci gasa iz crnomorskog projekta u rumunskoj ekonomskoj zoni postavio je u centar pažnje značajni potencijal Rumunije za snabdevanje gasom.
Petogodišnji sporazum o 15 teravat sati prirodnog gasa iz projekta Neptun dip (Deep) kod rumunske obale Crnog mora, na dubinama od 100 do 1.700 metara, stiže nakon što je Rusija zaustavila isporuke gasa preko Ukrajine i, šire gledano, smanjenja kupovina energije za račun EU od Moskve zbog agresije na Ukrajinu.
Kako je izvestio Rojters, ukupan obim ugovora odgovara oko 1,5% nemačkog uvoza gasa u 2024. i to bi bio prvi dogovor koji će podržati dugo očekivani projekat u dubokim vodama, više od deceniju nakon što je gas otkriven u rumunskom delu Crnog mora.
Očekuje se da proizvodnja u projektu Neptun dip počne 2027. Procenjuje se da to polje ima 100 milijardi kubnih metara gasa, što ga čini jednom od najznačajnijih rezervi u EU, piše briselski portal Euraktiv.
Kada Neptun dip počne da radi, Rumunija će postati najveći proizvođač gasa u EU i prvi put neto izvoznik.
Procenjuje se da Rumunija ima ukupne ofšor rezerve gasa od oko 200 milijardi kubnih metara, što bi moglo da pomogne diversifikaciji snabdevanja u regionu.
Direktor rumunskog Centra za novu strategiju Dorđe Skutaru rekao je da će Neptun dip proizvoditi sedam do osam milijardi kubnih metara gasa godišnje i da je potencijalni prihod veći od 25 milijardi evra, što odgovara trenutnoj potrošnji Bukurešta za odbranu za tri i po godine.
Analitičar Atlantskog saveta Arnold Dupi (Arnold C. Dupuy) istakao je da Rumunija, dok su mnoge crnomorske zemlje zavisne od uvoza ruskog gasa, već pokriva 80% potreba za tim energentom iz domaće proizvodnje. Izgledi su međutim još bolji, dodao je taj analitičar.
Očekuje se da Neptun dip i polje Ana zajedno uz postojeću proizvodnju pokriju godišnju rumunsku potrošnju gasa od oko 12 milijardi kubnih metara.
Kada proizvodnja u Crnom moru krene, Rumunija bi mogla da izvozi višak gasa susedima i zameni im uvoz ruskog gasa, preneo je Euraktiv.
Rumunija je već preduzela korake da zameni moldavski uvoz gasa iz Rusije ali postoji potencijal da crnomorski gas smanji i veći deo regionalne zavisnosti od Turskog toka, podmorskog gasovoda kojim se ruski gas isporučuje mnogim istočnoevropskim zemljama.
Poređenja radi, godišnja potrošnja gasa Moldavije je 2,9 milijardi kubnih metara, Bugarske tri milijarde a Srbije 2,4 milijarde.
Dupi međutim vidi i rizike. Naime, očekuje se da će se Rusija usprotiviti ofšor gasnim projektima, pošto je Kremlj već pokazao brojne taktike hibridnog ratovanja na Crnom moru.
Kako je rekao Dupi, posle ruske aneksije Krima 2014, rumunska ekskluzivna ekonomska zona (EEZ) praktično se graniči sa ruskom.
"Diskutabilno je da li ofšor postrojenja za gas u EEZ imaju koristi od zaštite po članu 5 ili 6 Ugovora NATO, tako da postoji potencijal za brojne pakosti od strane Kremlja", dodao je Dupi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Shutterstock.com
