Svet žanje stravične posledice eskalacije sukoba i gotovo potpunog sloma međunarodnog prava, a globalno kršenje ljudskih prava i međunarodnih pravila događaju se usred sve dublje nejednakosti, nadmetanja supersila u suprematiji i sve teže klimatske krize, ocenila je u godišnjem izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel.
U izveštaju AI o stanju ljudskih prava u svetu 2023. godine, ocenjuje se da su moćne vlade bacile svet u eru bez efikasnog međunarodnog prava, a da najvišu cenu za to plaća civilno stanovništvo.
U kontekstu sukoba koji se umnožavaju, potezi mnogih moćnih država dodatno su, prema oceni AI, narušili kredibilitet multilateralizma i potkopali poredak zasnovan na globalnim pravilima koji je prvi put uspostavljen 1945.
U izveštaju se kao primer navode SAD koje učestalim ulaganjem veta mesecima parališu Savet bezbednosti UN i onemogućavaju usvajanje "toliko potrebne" rezolucije o primirju u ratu u Gazi, a i dalje naoružavaju Izrael. U izveštaju se kritikuju i dvostruki standardi pojedinih Evropskih zemalja prema ratu u Ukrajini i ratu u Gazi.
U dokumentu je podrobno dokumentovano i kako ruske snage "flagrantno krše pravila" u svojoj invaziji na Ukrajinu. Kao primer se navodi i Mjanmar, gde je u napadima vojnih vlasti samo 2023. godine ubijeno više od 1.000 civila. Naglašava se da su i Rusija i Mjanmar dobijale vojnu i finansijsku pomoć Kine.
Kao primer kršenja ljudskih prava i neselektivnih napada na civile u 2023. godini, u izveštaju se navodi i Sudan.
AI navodi da je tokom prošle godine registrovani i intenzivniji napadi političkih aktera širom sveta "na žene, LGBTI populaciju i marginalizovane grupe, koje su u istoriji već korišćene kao žrtveni jarac za postoizanje političkih i izbornih ciljeva".
U mnogim se državama već koriste i postojeće tehnologije koja osnažuju diskriminatorsku politiku, a zemlje poput Argentine, Brazila, Indije ili Velike Britanije, sve se više okreću tehnologijama biometrijskog prepoznavanja kako bi kontrolisale proteste ili sportske manifestacije, ali i diskriminisale marginalizovane zajednice - posebno migrante i izbeglice, navodi AI.
U izveštaju se kao primer prenagljene i neproverene upotrebe IT navodi da je u Srbiji uvođenje elektronske socijalne karte imalo za rezultat da je hiljade ljudi ostalo bez vitalnih primanja. To se, kako se navodi, pre svega odnosi na romsku zajednicu i osobe sa invaliditetom i primer je kako neproverena automatizacija može da intenzivira nejednakost, piše AI.
U izveštaju, AI upozorava da će se globalni slom vladavine prava pojačati sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije, koja, zajedno sa dominacijom najvećih informatičkih giganata, preti da jako podstakne kršenja ljudskih prava, ako regulativa nastavi da kaska za njenim razvojem.
AI ocenjuje da je prepušteno da veštačka inteligencije, koja se ubrzano razvija, stvara plodno tlo za rasizam, diskriminaciju i podele, i to posebno u ovoj super-izbornoj godini.
"Bezakonje, diskriminacija i nekažnjivost u konfliktima i drugde omogućeni su neproverenom upotrebom novih i poznatih tehnologija, koje sada rutinski pretvaraju u oružje vojni, politički i korporativni akrteri, navodi AI, dodajući da se špijunske aplikacije i sredstva masovnog nadzora rutinski koriste i zadiru u osnovna prava i slobode, dok vlade pomoću softvera ciljaju najmarginalizovanije grupe u društvu.
"Tokom prelomne izborne godine i u svetlu sve jačeg lobija protiv regulacije, koji podstiču i finansiraju visoko-tehnološke kompanije, takva nepoštena i neregulisana tehnološka prenost predstavlja pretnju za sve nas. Ona može postati oružje za diskriminaciju, dezinformacije i podelu", izjavila je generalna sekretarka AI Agnes Kalamar.
Ipak, AI ukazuje da je prošlu godinu, uprkos potezima vlada i drugih moćnih aktera koji su u svetu produbili haos i odsustvo pravila, i beskrupuloznog profitiranja od revolucionarnih tehnologija bez efikasne regulative, viđeno i zalaganje ljudi na masovnim protestima i demonstracijama za ljudska prava i vladavinu prava.
Tako je rat na Bliskom istoku bio okidač za stotine protesta, u SAD, El Salvadoru i Poljskoj hiljade ljudi je izašlo na ulicu da odbrani pravo na abortus, a širom sveta se hiljade građana pridružilo protestima za zaštitu klime i protiv fosilnih goriva, navodi AI.
"S obzirom na turobnu globalnu scenu, potrebne su hitne mere koje će revitalizovati i obnoviti međunarodne institucije koje treba da štite čovečanstvo. Potrebni su koraci da se reformiše Savet bezbednosti UN kako stalne članice ne bi mogle nekontrolisano da koriste svoje pravo veta da bi sprečile zaštitu civila, ili osnažile svoja geopolitička savezništva. Vlade takođe moraju da preduzmu robusne zakonske mere i regulativu kako bi odgovorile na rizike koji donosi veštačka inteligencija i dominacija visokotehnoloških kompanija", rekla je Agnes Kalamar.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: AI
