Srbija se nalazi među zemljama u kojima su novinari prethodne godine najviše puta bili zatrašivani, navodi se u izveštaju "Rat u Evropi i borba za pravo na prijavu", Platforme za promovisanje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara Saveta Evrope.
Novinari su, kako se navodi, najviše puta bili izloženi pritisku u Rusiji, ali i Srbiji, Hrvatskoj, Italiji, Grčkoj i Poljskoj.
U ovom izveštaju je zabeleženo 289 zabrinjavajućih slučajeva u 37 zemalja. Prema rezultatima ovog istraživanja, novinari su bili ubijani, zatvarani, fizički napadani, pravno maltretirani i izloženi klevetama.
Prošle godine su u Jermeniji, Gruziji, Turskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu usvojeni ili predloženi novi restriktivni zakoni, za koje se u izveštaju ocenjuje da su novinarima onemogućili da se bez pritiska bave svojim poslom.
Prethodnu godinu je, prema izveštaju Platforme za bezbednost novinara Saveta Evrope, obeležio rat u Evropi, ali i niz novih i uspostavljenih metoda gušenja nezavisnog novinarstva.
U izveštaju se ističu nadzor i špijunski softver, pravno uznemiravanje, hapšenja, restriktivno zakonodavstvo, kao i nekažnjivost zločina koji su se dešavali prethodnih godina.
"Sadržaj izveštaja ilustruje jasnu i hitnu potrebu da Savet Evrope i druge evropske institucije koordinirano reaguju na pretnje sa kojima se novinarstvo u Evropi suočava", navodi EFJ.
Rat u Ukrajini obeležio 2022. godinu i po uticaju na slobodu medija
Najmanje 12 novinara i medijskih radnika je ubijeno, dok je 21 povređen prilikom izveštavanja sa ratnih područja u Ukrajini, navodi se u izveštaju Platforme za promovisanje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
U izveštaju se ističe da su "ruske dezinformacije preplavile medijski pejzaž u Ukrajini i širom Evrope".
"Partnerske organizacije i dalje osuđuju pretnje po živote i bezbednost novinara koje su rezultat ruske agresije i nastaviće da dokumentuju napade na medijske radnike i pokušaje ograničavanja izveštavanja o ratu, kao i razotkrivanje potencijalnih ratnih zločina", navode iz EFJ-a.
U izveštaju je zabeleženo i jedno ubistvo novinara koje nije povezano sa ratom u Ukrajini. Naime, novinar Gungor Arslan je ubijen u Turskoj dok je obavljao svoj posao.
U Turskoj je i najviše novinara bilo zatvarano – 52, dok je u svetu zabeleženo 127 slučajeva pritvaranja i zatvaranja novinara, što je 60% više nego godine koja je prethodila ovom izveštaju.
Kada su u pitanju nekažnjena ubistva novinara, ništa se nije promenilo. Nijedno upozorenje Platforme u vezi sa nekažnjivošću ubistava novinara nije prešlo u status "napredak" ili "rešeno".
Platformu za promovisanje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara uspostavio je Savet Evrope 2015. godine, u saradnji sa istaknutim međunarodnim nevladinim organizacijama aktivnim u oblasti slobode izražavanja i udruženjima novinara, kako bi pružio informacije koje mogu da služe kao osnova za dijalog sa državama članicama o mogućim zaštitnim akcijama.
Partneri su Evropska federacija novinara, Međunarodna federacija novinara, Udruženje evropskih novinara, Artikl 19, Reporteri bez granica, Komitet za zaštitu novinara, Indeks cenzure, Međunarodni institut za štampu, Međunarodni institut za bezbednost vesti, Trast Rori Pek, Evropska radiodifuzna unija, PEN Internešnel, Evropski centar za slobodu štampe i medija, Fri Pres Anlimited i Fondacija Pravda za novinare.
Saopštenje Udruženja novinara Srbije
Foto: European Commission
