Evropski parlamentarci snažno osuđuju pokretanje onlajn servisa vesti ruskog državnog medija RT na srpskom jeziku i traže od srpskih vlasti da se usklade sa odlukom EU o obustavi radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT-a.
To se navodi u jednom od predloženih amandmana na nacrt Izveštaja o stranom uplitanju u sve demokratske procese u Evropskoj uniji, uključujući i dezinformacije o kojem će Specijalni odbor Evropskog parlamenta raspravljati 26. aprila.
U nacrtu izveštaja koji je sačinila Sandra Kalniete ocenjuje se da se zemlje koje pristupaju EU suočavaju s izazovima koji proizlaze iz zlonamernog stranog uplitanja i kampanja dezinformacija, bez pominjanja zemalja pojedinačno.
Srbija se, međutim pominje u više amandmana, a u jednom od njih izražava se zabrinutost "zbog nedavnih saznanja da je Srbija zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja je alarmantno podložna stranom zloćudnom uticaju, posebno iz Rusije i Kine i da srpska vlada u svom javnom diskursu sve više predstavlja Rusiju kao ključnog partnera, koji je uspešno uzdrmao javno mnjenje jer ankete pokazuju da se na Rusiju gleda povoljnije nego na EU i SAD".
U jednom od brojnih amandmana "snažno se osuđuje otvaranje kancelarije RT (bivša Raša tudej) u Beogradu i pokretanje onlajn servisa vesti na srpskom jeziku, čime se tom zloćudnom akteru omogućava da širi svoje dezinformacije u celom regionu i u tom kontekstu zahteva od srpskih vlasti da se usklade sa odlukom Saveta o obustavi radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT-a".
Takođe se osuđuje nastavak ruskih pokušaja da izvrši uticaj na region Zapadnog Balkana, putem eksploatacije i raspirivanja kulturnih, etničkih i verskih podela i destabilizacije prodemokratskih snaga, što se mora shvatiti kao deo šire strategije za promovisanje autoritarizma u Evropi.
Ukazuje se i na širenje proruskih poruka preko srpskih i mađarskih medija na Zapadnom Balkanu, kao i na izveštaje da komesar za susedstvo i proširenje (Oliver Varheji) namerno nastoji da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje su u procesu pristupanja EU.
Srbija se kritikuje i zbog toga što još nije uvela sankcije Rusiji niti se uskladila sa spoljnom politikom EU, uprkos pozitivnim signalima o usklađivanju većine balkanskih država sa spoljnom politikom EU i suprotstavljanju ruskom uticaju.
Navodi se i da je cilj kampanja mešanja na Zapadnom Balkanu da negativno deluju na rastuću evro-atlantsku orijentaciju i stabilnost pojedinačnih zemalja i time na promenu u celom regionu.
Dalje se navodi da Rusija koristi svoj uticaj u Srbiji da pokušava da destabilizuje, meša se i preti susednim suverenim državama - u BiH preko Republike Srpske, u Crnoj Gori preko prosrpskih osećanja, kao i Pravoslavne crkve, a na Kosovu iskorišćavanjem i rasplamsavanjem postojećih sporova na severu Kosova.
"Rusija stoga još ima značajan uticaj na Zapadnom Balkanu i ima moć da se meša u regionalne pokušaje pomirenja, integracije i reformu prema demokratizaciji", navodi se u tom amandmanu.
Kada je reč o Srbiji, kritikuje se vidljivost ruskih državnih medija kao što su RT i Sputnjik, kao i opširno izveštavanje o ruskom ratu u Ukrajini od strane lokalnih medija u Republici Srpskoj, koji naširoko prenose Putinove stavove, zauzimaju proruski stav i prikazuju Ukrajinu kao napadača.
U jednom od amandamana na izveštaj ukazuje se da je ključno da se novinarima garantuju neophodni uslovi da doprinesu otvorenoj, slobodnoj i fer debati koja je značajna za borbu protiv dezinformacija, manipulacija informacijama i mešanja.
U istom amandmanu se napominje da je tabloidizacija medija nepovoljno delovala na pristup javnosti pouzdanim informacijama i da je to posebno slučaj u zemljama partnerima EU poput Srbije.
U nacrtu izveštaja Specijalnog odbora EP za strano mešanje u demokratske procese u EU uključujući dezinformacije (ING2) ocenjuje se da bi imajući u vidu rusku agresiju u Ukrajinu i hibridni rat koji dolazi iz Rusije i njegov uticaj na zemlje kandidate za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu, Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) trebalo da unapredi svoju stručnost u strateškoj komunikaciji i javnoj diplomatiji.
To, kako se navodi, zahteva ojačani mandat i više resursa posebno za odeljenje za stratešku komunikaciju i radne grupe EEAS.
Izvor: Beta
Foto: European Parliament
