Evropska unija mora da shvati da predsednik Srbije Aleksandar Vučić više ne može da ponudi stabilnost i da mora da promeni svoj stav ako joj je važna demokratija, a ne samo litijum, ocenio je istoričar i politički analitičar iz Beograda Luk Basigalupo.
U autorskom tekstu za briselski portal EUObserver "Demokratija na prodaju? Zašto EU mora da raskine sa Vučićem", Basigalupo je naveo da su masovni protesti predvođeni studentima pokazali da je saradnja EU sa Vučićem "duboko pogrešna", a da je njegov režim "slabiji nego ikad".
Basigalupo piše da Vučić uživa relativnu podršku Brisela otkako je došao na vlast 2014. a da su kritike njegovog režima prigušene uprkos, kako navodi, gušenju slobode medija, manipulaciji izbornim rezultatima, bliskim odnosima sa Kinom i Rusijom i nedostatku napretka u odnosima sa Kosovom.
EU je sve to ignorisala da bi očuvala političku stabilnost na Balkanu sarađujući sa Vučićem, navodi Basigalupo i dodaje da je "relativno ćutanje EU o protestima bilo zaglušujuće za liberale i proevropski nastrojene u Srbiji".
Podsećajući da na poruke Evropskog parlamenta kojima je data podrška mirnim protestima, Basigalupo ukazuje da nije usledila nikakva praktična podrška EU.
Basigalupo je napravio poređenje sa demonstracijama na Majdanu u Kijevu 2014. godine, kada je EU odgovorila ukidanjem viza i zamrzavanjem finansijskih sredstava onima koje je smatrala odgovornim za nasilje, kao i zabranom izvoza opreme u Ukrajinu koju bi vlada mogla da koristi za "unutrašnju represiju".
"Podrška EU Vučiću se sada u Srbiji široko doživljava kao quid pro quo za korumpirani rudarski dogovor", navodi Basigalupo, podsećajući na višegodišnje napore kompanije Rio Tinto da u dolini Jadar iskopava litijum koji je ključan u proizvodnji baterija za električne automobile.
Basigalupo dodaje i da je odluka Ustavnog suda Srbije kojom je odluka Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar" proglašena neustavnom pokazala da "pravosuđe služi interesima predsednika Vučića".
"Neobičan način na koji su izbori, odluka ustavnog suda i Memorandum o razumevanju (o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila) potpisani u roku od nekoliko dana čini EU saučesnikom u Vučićevom korumpiranom nedemokratskom manevru da se dogovor postigne", ocenio je Basigalupo, koji je radio u Kancelariji specijalnog predstavnika EU na Kosovu i UNDP u Srbiji.
On je istakao i da se u Srbiji, gde vlada i privatne kompanije redovno krše zakone o zaštiti životne sredine, ne veruje u izjave da će rudarski projekat biti usklađen sa ekološkim standardima EU.
Ekološke posledice iskopavanja litijuma pokazale su se kao previše kontroverzne da bi Nemačka koristila svoje rezerve što, prema rečima Basigalupa, "naizgled potvrđuje sumnje građana Srbije da je rudarenje litijuma suštinski nekompatibilno sa evropskim ekološkim standardima".
"Dogovor o rudniku se u Srbiji redovno opisuje kao kolonijalni projekat - litijum za BMV u zamenu za zagađenu zemlju i bogatijeg predsednika koji svojim novcem dalje guši demokratiju. Čini se da je EU srećna što ima diktatora na svom pragu ako nemački proizvođači automobila dobiju litijum za proizvodnju električnih automobila koje Srbi ne mogu da priušte", naveo je Basigalupo, dodajući da se na to može gledati kao na ekvivalent u EU dogovoru američkog predsednika Donalda Trampa o mineralima sa Ukrajinom.
Basigalupo je naveo da podrška javnosti u Srbiji članstvu u EU konstantno opada proteklih godina i da je podrška EU demonstrantima možda mogla da zaustavi taj pad, ali da je, umesto toga, za mnoge Srbe potvrđeno licemerje EU.
On ocenjuje i da je Vučićev "navodno stabilan režim slabiji nego ikad" i podseća da su u protestima učestvovali i proevropski liberali i proruski ultranacionalisti, kao i poljoprivrednici i vojni veterani.
"Vučićev izbor je jasan – sprovesti istinske reforme i izgubiti vlast ili postati autoritarniji, više proruski i prokineski i pretvoriti Srbiju u balkansku Belorusiju. Postoji jasan način da autoritarni diktatori ojačaju svoju popularnost – započinjanje rata. Videli smo to kod Putina, a rane sukoba iz 1990-ih su još sirove u Srbiji", piše Basigalupo.
On dalje dodaje da bi se čak i građanski nemiri u Srbiji verovatno prelili na susedne zemlje s obzirom da u njima žive srpske manjine.
"Ako se EU zalaže za demokratiju, a ne samo za litijum, uskoro mora da zauzme novi stav u Srbiji. Podrška Vučiću više nije podrška stabilnosti ako je ikada i bila", zaključuje Basigalupo.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
