Mladi u svetu žele da više učestvuju u političkom, ekonomskom i građanskom životu, ali se suočavaju s brojnim preprekama koje ih u tome često sprečavaju, navodi se u izveštaju mreže Evropsko partnerstvo za demokratiju (EPD), u kojem se Srbija navodi kao primer zemlje u kojoj mladi uprkos izazovima ostaju nepokolebljivi u borbi za svoja prava.
"Od Bangladeša do Zimbabvea, od Paragvaja do Srbije, mladi ljudi su nedavno bili na prvim linijama demonstracija i pokreta za demokratske, pravedne i nekorumpirane vlade", navodi se u izveštaju objavljenom 18. juna.
EPD je analizirao u kojoj meri zemlje poštuju politička prava, građanske slobode i ekonomske potrebe mladih ljudi i tako im omogućavaju da u potpunosti učestvuju u političkom, građanskom i ekonomskom životu.
Autori izveštaja ističu da mladi nisu apatični niti nezainteresovani i da ne treba njih kriviti što su isključeni iz političkog, ekonomskog i građanskog života u svojim zemljama, već da se suočavaju s nepremostivim preprekama kada pokušaju da se više uključe.
"Postoji tendencija da mladi budu isključeni iz političkih procesa, umesto da budu podržani da se uključe u njih, što može dovesti do njihovog otuđenja i razočaranja u vladu i državne institucije, dok se istovremeno okrivljuju da ne čine više da se uključe u demokratski proces", navodi se u izveštaju.
Uprkos tim izazovima, dodaju autori, mladi širom sveta ostaju nepokolebljivi u borbi za svoja prava.
"U Bangladešu, Srbiji i Turskoj, mladi prednjače u zahtevima za efikasnijom, odgovornijom i čistijom vladom, često rizikujući sopstvenu bezbednost kako bi učestvovali i predvodili masovne demonstracije koje su identifikovane kao ključni element demokratskog otpora u eri autokratizacije", ocenjuje se u izveštaju.
Na Globalnom indeksu participacije mladih, Srbija je među 141 zemljom zauzela 65. mesto, sa visokim ukupnim skorom – 63.
Mladi u Srbiji, kako se ocenjuje, imaju koristi od snažne socioekonomske podrške, ali su i dalje nedovoljno zastupljeni u političkom životu.
Najbolju ocenu je dobila u socioekonomskoj oblasti, zahvaljujući širokom pristupu obrazovanju, javnoj zdravstvenoj zaštiti i rastućoj podršci preduzetništvu.
Vlada ulaže u digitalnu infrastrukturu i stručno osposobljavanje što otvara nove prilike za mlade, ali sa druge strane postoji visok nivo emigracije mladih stručnjaka zbog ograničene mobilnosti posla, stagnacije plata i nedostatka dugoročnih perspektiva.
Kada je u pitanju građanska dimenzija, Srbija je takođe dobro ocenjena jer se mladi sve više uključuju u volonterske mreže, studentske unije i kampanje za transparentnost, rodna prava i zaštitu životne sredine.
"Ovi napori su posebno vidljivi u urbanim sredinama, gde su digitalne platforme pomogle mladim glasovima da steknu vidljivost i mobilišu se oko pitanja od nacionalnog značaja", navodi se u izveštaju, ali se dodaje da ta građanska energija još nije u potpunosti pretočena u institucionalnu moć.
Autori ocenjuju da partijske hijerarhije ostaju uglavnom zatvorene za nove učesnike i da većini političkih organizacija nedostaju jasni putevi za napredovanje mladih.
Najniži rezultat Srbija ima u pogledu učešća mladih na izborima.
"Razočaranje političkim elitama, nizak nivo poverenja u institucije i nedostatak smislenog građanskog obrazovanja doprineli su smanjenju izlaznosti birača među mlađim generacijama. Iako se demokratske slobode uglavnom poštuju, veza između aktivizma mladih i kreiranja politika ostaje slaba", navodi se u izveštaju.
Da bi se premostio taj jaz, autori ukazuju da Srbija treba da sprovede institucionalne reforme koje podržavaju liderstvo mladih, uvode mehanizme obnove stranaka i ulažu u građansko učenje u školama i na univerzitetima.
EPD u izveštaju ocenjuje da ni u jednoj zemlji prava mladih na političko, građansko i ekonomsko učešće nisu u potpunosti ostvarena i da postoji prostor za poboljšanje čak i u visokorangiranim zemljama.
U gotovo svim zemljama mladi se bore da budu priznati kao politički predstavnici i lideri i često su isključeni iz najmoćnijih tela koja donose odluke.
U većini zemalja mladi nisu dovoljno predstavljeni u parlamentima, uključujući zemlje s dugom demokratskom tradicijom.
Na vrhu liste su Norveška i Novi Zeland sa ukupnim rezultatom 84, a veoma visok skor, iznad 72, imaju 33 zemlje. Na dnu liste su Avganistan, Somalija i Južni Sudan.
Od zemalja Zapadnog Balkana, najbolje rangirana je Crna Gora, na 46. mestu, Albanija je na 56, Severna Makedonija je na 57, a Bosna i Hercegovina je na 68.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
