Održan je događaj povodom predstavljanja nove Knjige preporuka Nacionalnog konventa o EU za 2023. godinu koja se u kontinuitetu objavljuje od 2014. godine i predstavlja jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocenu toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU.
Događaj otvorila je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja je istakla da pregovaračka metodologija nije prijateljski nastrojena prema civilnom društvu i građanima zato što je uglavnom birokratizovana i svedena na šture smernice bez mnogo fokusa na dešavanja u praksi.
"Pojedine teme treba sagledati kroz različita poglavlja, povezati i učiniti sinergiju sa nekim drugim procesima", rekla je Selaković i objasnila da su baš zbog toga nastale Međusektorske radne grupe NKEU koje služe da bi dodatna pažnja bila posvećena reformskim procesima kroz različite perspektive.
Selaković je naglasila i da su procesi donošenja odluka u Srbiji još uvek nedovoljno transparentni i nedovoljno inkluzivni i da ne reflektuju potrebe građana i drugih državnih aktera.
"Svedočili smo ovih godina da sve ono što se ispuni kao obaveze Republike Srbije na kojima insistira Evropska komisija ne mora da znači da je došlo do stvarne promene. Institucionalni okvir ne funkcioniše u praksi", rekla je Selaković. Dodala je i da je bitno osiguravanje fundamentalnih principa, pre svega vladavine prava, za šta se zalaže Nacionalni konvent o Evropskoj uniji davanjem seta kontinuiranih preporuka usmerenih ka državnim vlastima, civilnom društvu i Evropskoj uniji.
Tehnička i politička spremnost države da postane zemlja članica EU pokazana je u oblasti Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava, s obzirom da se komunikacija Radne grupe za Poglavlje 23 sa nadležnim predstavnicima vlasti poboljšala, objasnila je dr Katarina Golubović, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23. Veća saradnja vlasti i civilnog društva će značiti da će preporuke NKEU biti relevantnije, objasnila je Golubović, ali i dodala da suštinska saradnja još uvek ne postoji uzimajući u obzir da dve trećine preporuka uopšte nije ispunjeno.
"Preporuke koje nastaju u ovom procesu su rezultat sagledavanja kako standarda EU i same prakse na terenu i potrebe građana. Preporuke su suštinske i relevantne. One moraju da se uzmu u obzir", rekla je Golubović.
Golubović je predstavila set preporuka na kojima je Radna grupa za Poglavlje 23 radila, od kojih su među ostalima omogućavanje transparentnosti rada Visokog saveta sudstva i tužilaštva kako bi građani povratili poverenje u pravosuđe, ponovni izvor javnih tužilaca kako bi građani iskoristili svoju kontrolnu funkciju pri uspostavljanju vladavine prava. Dodala je i zaustavljanje političkih uticaja na nosioce pravosudnih funkcija, poboljšavanje mehanizama za odbranu od ovakvih uticaja, poboljšavanje statusa sudijskih pomoćnika i unapređenje kapaciteta institucije Poverenika.
O preporukama i trendovima za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje govorila je Nataša Vučković, koordinatorka Radne grupe NKEU za Poglavlja 2 i 19. Vučković je naglasila važnost promene zakona u oblasti socijalne zaštite i uvođenja strategije o socijalnoj zaštiti, s obzirom na visok procenat siromaštva u zemlji.
Poglavlje 19 ima sličnost sa Poglavljem 23 – Pravosuđe i osnovna prava jer na nivou EU nema mnogo čvrstih pravnih propisa za ta poglavlja, već više je u pitanju dobra praksa, objasnila je Vučković.
"Ova poglavlja treba ljudima zaista da pokažu u kojoj meri su reforme važne i da one zaista silaze na nivo građanina", rekla je Vučković.
Trenutno stanje i preporuke za dalji napredak u poglavljima 11,12 i 13 predstavio je prof. dr Dejan Krnjaić, koordinator Radne grupe za Poglavlja 11,12 i 13 i objasnio da se u oblasti poljoprivrede Srbija nalazi u jednoj vrsti "mraka".
"Ovo je poslednji poziv da svi zajedno učinimo nešto da poboljšamo i obezbedimo da ljudi koji rade u poljoprivredi mogu da žive od svog rada", rekao je Krnjaić.
O stanju oblasti energetike razgovarao je Luka Milovanović, koordinator Radne grupe NKEU za Poglavlje 15. Milovanović je istakao neophodnost predvidivosti i značaja okrenutosti politike Republike Srbije prema Sistemu za trgovanje emisijama staklene bašte EU što bi moglo da podstakne dekarbonizaciju energetskog sektora.
Za kraj, o Poglavlju 35 – Ostala pitanja: Odnosi sa Prištinom, govorio je Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe NKEU za Poglavlje 35.
"Poglavlje 35 specifično. Veoma je bitno za Srbiju. One uslove koje Srbija ima u pogledu Poglavlja 35 ni jedna druga zemlja nema u procesu pristupanja", objasnio je Mijačić i podsetio da ovo poglavlje ima klauzulu zaustavljanja evropskih integracija ako u njemu ne dođe do progresa.
"Mnoga od prelaznih merila nisu više aktuelna", naglasio je Mijačić, s obzirom da se situacija na Kosovu konstantno menja i zaključio da je potrebna detaljna revizija poglavlja.
Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o EU je jedinstven i sveobuhvatan prikaz i ocena toka pregovora i napretka Srbije na putu ka članstvu u EU. Obezbeđuje uporedni prikaz napretka Srbije ka punopravnom članstvu, daje osvrt na zahteve Evropske unije, preporuke stručne javnosti i neophodna prilagođavanja javnih politika. Knjiga preporuka objavljuje se u kontinuitetu od 2014. godine i u njenoj izradi učestvovali su koordinatori i članovi svih radnih grupa Nacionalnog konventa
Sažetak Knjige preporuka
Saopšenje NKEU
Foto: Beta/Medija centar Beograd