Iako su na vanrednim izborima u Srbiji birači zaista mogli da biraju između alternativnih političkih opcija i pretežno su poštovane slobode izražavanja i okupljanja, pritisak na birače, kao i preovlađujuće učešće predsednika i sistemska prednost vladajuće stranke, narušili su uopšteno gledano izborni proces, kaže se u izjavi međunarodnih posmatrača 18. decembra.

Zajednička posmatračka misija Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) i Evropskog parlamenta (EP) ustanovila je da postoji adekvatan pravni okvir za sprovođenje demokratskih izbora. Međutim, postoji i dalje veliki broj pitanja koje treba rešiti, a posmatrači su tokom ovih izbora konstatovali da postoji zloupotreba javnih resursa, odsustvo razdvojenosti između vršenja javne funkcije i sprovođenja aktivnosti tokom kampanje, zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i slučajeve kupovine glasova.

„Iako su izbori tehnički bili dobro organizovani, odvijali su se usred društveno i politički podeljenog konteksta“, rekao je Rejnhold Lopatka, specijalni koordinator i lider kratkoročne misije posmatrača OEBS-a. Izbornim procesom dominiralo je preovlađujuće učešće predsednika, a upotreba njegovog imena od strane jedne od izbornih lista, zajedno sa pristrasnim medijskim izveštavanjem, doprinela je neravnoteži na političkom terenu.

Jučerašnji izbori su se odvijali u kontekstu velike polarizacije i intenzivnog nadmetanja između suprotstavljenih političkih programa. U periodu pred izbore, čuli su se brojni primeri zabrinutosti zbog zastrašivanja i uznemiravanja građanskih aktivista, branitelja ljudskih prava i novinara.

Stefan Šenah, šef delegacije PSSE, izjavio je: „Glasači u Srbiji su još jednom pozvani na izbore, čime je nažalost potvrđeno postojanje „kulture vanrednih izbora”, koja dovodi do neravnopravnih uslova i političke instrumentalizacije izbornog ciklusa. „Ovo dodatno podriva poverenje javnosti u demokratske institucije i izborni proces. Prevremeno prekidanje parlamentarnih mandata, takođe sprečava pravilan rad parlamenata na temeljnoj i inkluzivnoj pripremi zakona, kao i pozivanje predstavnika izvršne vlasti na odgovornost, što je ključno za parlamentarnu demokratiju“.

Oko 6,5 miliona upisanih birača moglo je da glasa na jučerašnjim izborima. Izborna administracija je bila efikasno i transparentno pripremljena za dan izbora, s obzirom na izazove usled kratkog roka i činjenice da su se lokalni i pokrajinski izbori održavali istog dana. Međutim, često održavanje vanrednih izbora u poslednjih nekoliko godina narušava poverenje u demokratske institucije zemlje. Izborni dan je sveukupno protekao mirno, ali je uočeno nekoliko proceduralnih nedostataka, uključujući česte slučajeve gužve na biralištima, kršenje prava na tajnost glasanja, i brojne slučajeve grupnog glasanja.

Farah Karimi, šef delegacije PS OEBS-a, konstatovala je: „U Srbiji su se održali treći parlamentarni izbori za manje od četiri godine, a učestalost održavanja izbora narušava poverenje javnosti u demokratski proces i institucije koje njime upravljaju, a izbornu kampanju je obeležila krajnja podeljenost“. Izražena je zabrinutost u vezi sa slobodom govora, kao i odnosom prema aktivistima, osobama iz LGBTI zajednice, braniocima ljudskih prava i novinarima, koji su bili izloženi zastrašivanju i uznemiravanju.

Dominantna prisutnost predsednika u kampanji uprkos činjenici da on nije bio kandidat na jučerašnjim izborima obezbedila je njegovoj stranci neopravdanu prednost. Osim toga, i dalje nisu rešene ranije preporuke o unapređenju nadzornih mehanizama i uvođenju ograničenja troškova u kampanji, čime se smanjuje transparentnost i povećava mogućnost prekomernih troškova u kampanji, a to dalje potencijalno narušava šanse opozicije.

„Izborna kampanja odvijala se u kontekstu aktuelnog agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Manipulacija načinima i izvorima informisanja ostaje razlog za zabrinutost u Srbiji, iako to nije bila glavna tema na ovim izborima“, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta. „Smanjen intenzitet političke debate, pritisak na birače, naglasak na diskreditovanju ličnosti suparnika, oštra retorika korišćena tokom kampanje i sveukupni politički život u Srbiji, sve su veoma zabrinjavajući elementi."

Iako Srbija ima veliki broj medija koji su izveštavali o svim kandidatima u skladu sa zakonom, usled velike polarizacije i snažnog uticaja vlasti na mnoge medije smanjena je mogućnost predstavljanja raznolikosti mišljenja. Istovremeno je u okviru medijskog izveštavanja prisustvo vladajućih stranaka bilo dominantno kao i pozitivno izveštavanje o predsedniku. Nadzorno telo zaduženo za elektronske medije nije bilo efikasno u sprečavanju kršenja propisa tokom izbornog perioda. Posmatrači su isto tako zabeležili brojne slučajeve verbalnih uvreda na račun novinara od strane javnih funkcionera, kao i slučajeve koordinisanih napada na novinare od strane provladinih medija.

„Iako su vlasti u Srbiji efikasno organizovale izbore s obzirom na to da nije bilo mnogo vremena, činjenica da opozicija nema pristup medijima i da ne postoji stvarno analitičko izveštavanje utiču na mogućnost birača da izaberu na osnovu informisane odluke“, rekao je ambasador Albert Jonson, šef misije za posmatranje izbora KDILJP-a. „Nedostaju mere koje će sprečiti zloupotrebu javne funkcije i resursa, a u praksi je granica između dužnosti u okviru funkcije i aktivnosti u kampanji postala nejasna.”

Međunarodna misija za posmatranje izbora tokom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji imala je ukupno 361 posmatrača iz 45 zemalja. KDILJP misija imala je ukupno 254 stručnjaka, dugoročnih i kratkoročnih posmatrača, Parlamentarna skupština OEBS-a ukupno 71 posmatrača, PŠE 23 i EP ukupno 13 posmatrača.

Saopštenje Međunarodne izborne posmatračke misije

Foto: Beta