Čak 90% javnih tužilaca veruje da odgovor javnog tužilaštva na korupciju nije adekvatan niti dovoljan, a gotovo svi (97%) smatraju da korupcija u društvu postoji. Neprimereni uticaji i pritisak unutar javnotužilačke organizacije najveće su prepreke za uspešnu borbu protiv korupcije. Tužioci, u velikom broju, nisu upoznati sa zakonskim rešenjima koja, s jedne strane, povećaju njihova samostalnost a, sa druge, smanjuju ovlašćenja njihovih nadređenih (glavnih tužilaca i Vrhovnog tužioca).
Ovo su samo neki od podataka iznetih na konferenciji "Jačanje kapaciteta tužilaca u borbi protiv korupcije", koju je 8. maeta organizovalo Udruženje javnih tužilaca (UTS), najbrojnija profesionalna organizacija javnih tužilaca u Srbiji. Podaci su rezultat ankete i panel diskusija sa tužiocima koje je UTS, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, organizovalo tokom prošle godine u osam gradova u Srbiji. U anketi je učestvovalo više od 100 javnih tužilaca iz cele zemlje. Cilj razgovora sa tužiocima je bio da se utvrdi da li su i u kojoj meri novi tužilački zakoni uticali na svakodnevni rad tužilaštva, posebno u predmetima koji se tiču korupcije i organizovanog kriminala.
"Brojni izazovi stoje na putu implementacije tužilačkih zakona i oni su subjektivne i objektivne prirode. Subjektivni se odnose na našu pravnu kulturu i na to da tužioci najpre sami moraju da prihvate da su samostalni. A objektivni se ogledaju u otporu i opstrukciji koja dolazi iz samog vrha javnotužilačke organizacije", rekla je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS, tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu.
Nj.E. Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, poručio je da su rezultati istraživanja i okruglih stolova otkrili zabrinjavajuću realnost: "Javni tužioci nemaju potpuno razumevanje i nisu informisani o tome šta nove zakonodavne promene znače za njih. Nadam se da je podrška Ujedinjenog Kraljevstva Udruženju bila korisna da bi bolje razumeli nove pravne odredbe i da bi ih koristili za postizanje boljih rezultata i uspešnije procesuiranje slučajeva. Verujem da neke od ovih odredbi zaista mogu da pomognu da se unapredi autonomija pojedinačnih tužilaca kako bi se izborili sa najtežim slučajevima korupcije".
Branislava Vučković, rukovodilac odeljenja za suzbijanje korupcije pri Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, predsednica Skupštine UTS, naglasila je da je od velike važnosti za borbu protiv korupcije da tužioci aktivnije komuniciraju sa javnošću. "Sva tužilaštva, na primer, imaju sajtove, neki redovno objavljuju informacije, neki kasne a neki drugi ih zatrpavaju prevelikim brojem vesti. Ali, to nije dovoljno".
Predrag Milovanović, izborni član Visokog saveta tužilaštva, član Upravnog odbora UTS, jedan od predavača i učesnika okruglih stolova, istakao je da je reforma tužilaštva, ujedno, i reforma tužilaca: "Tužilaštvo je anahroni birokratski aparat i potrebna nam je mentalna redefinicija. Korupcija nije samo pravni već opšti društveni problem".
Na konferenciji je prisutnim javnim tužiocima predstavljena publikacija UTS "Kako jačati nezavisnost javnih tužilaca i unaprediti borbu protiv korupcije?" koja sadrži glavne nalaze istraživanja ali i predlaže naredne korake u cilju osnaživanja javnih tužilaca za sprovođenje već postojećih mera zaštite samostalnosti.
Izvodi iz publikacije "Kako jačati nezavisnost javnih tužilaca i unaprediti borbu protiv korupcije?“:
STATUSNI I MATERIJALNI POLOŽAJ TUŽILACA: Više od 60% javnih tužilaca nije zadovoljno statusnim i materijalnim položajem ili o njemu ne želi da se izjasni a samo 3% se oseća izuzetno zadovoljno. Kao faktore koje utiču na njihov status javni tužioci prepoznaju vezu između izvršne i zakonodavne vlasti sa jedne i pravosuđa sa druge strane (18%); ličnu inicijativu javnih tužilaca u zaštiti profesionalog statusa (17%); kvalitet rada Visokog saveta tužilaštva (16%) i generalno stanje u društvu (15%). Od ostalih faktora izdvajaju se mediji (7%) i plate javnih tužilaca (12%).
UNUTRAŠNJI NEPRIMERENI UTICAJ NAJVEĆA PREPREKA: Kao jedna od najvećih prepreka za samostalnost u radu navodi se postojanje neprimerenog uticaja unutar tužilačke organizacije, pa čak 93% javnih tužilaca veruje da će uvođenje definicije neprimerenih uticaja povećati nezavisnost javnih tužilaca, dok njih 92% smatra da će zabrana zloupotrebe hijerarhijskog uticaja glavnih javnih tužilaca imati efekte na jačanje profesionog položaja javnih tužilaca.
TUŽIOCI NE PREPOZNAJU DA NISU OBAVEZNI DA OBRAZLAŽU SVOJE ODLUKE GLAVNOM TUŽIOCU: Jedna od značajnih novina predviđenih u novom Zakonu o javnom tužilaštvu je ukidanje obaveze javnih tužilaca da obrazlažu svoje odluke glavnom javnom tužiocu. Nakon više od šest meseci sprovođenja novog Zakona, samo 9% javnih tužilaca je prepoznalo da postoji razlika u praksi i da oni ne obrazlažu svaki pojedinačni predmet i odluku glavnom javnom tužiocu. Oko 20% javnih tužilaca ne očekuje da se pojavi bilo kakva promena u budućnosti, dok 42% javnih tužilaca veruje da će efekti ovih promena zavisiti od svakog javnog tužioca ponaosob i njihove spremnosti da poštuje svoja prava.
SAMOSTALNOST SE UČI: Samo 58% javnih tužilaca veruje da će biti ohrabreni da predstave svoje mišljenje u nekom posebnom slučaju. 88% anketiranih javnih tužilaca veruje da će nova zakonska rešenja koja se odnose na njihov profesionalni status doprineti borbi protiv korupcije.
VEĆINSKA PODRŠKA TUŽILAČKOJ POLICIJI: 94% javnih tužilaca veruje da će promene u uređenju odnosa između policije i javnog tužilaštva doprineti efikasnosti u borbi protiv korupcije. Uspostavljanje "tužilačke policije" je prepoznato među većinom javnih tužilaca kao dobar pristup za unapređenje saradnje između policije i javnih tužilaca, dok je druga opcija uvođenje istražitelja u tužilački sistem.
Saopštenje, foto Udruženja tužilaca Srbije
