Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu u užem izboru među 14 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2025. godinu
Spisak od 14 spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, koji su ušli u uži izbor za ovogodišnje izdanje programa „7 Najugroženijih“, danas je objavljen od strane organizacije Evropa Nostra, istaknute evropske mreže civilnog društva za zaštitu nasleđa, i Instituta Evropske investicione banke (EIB). Od svog pokretanja 2013. godine, ovaj program izrastao je u vodeću inicijativu civilnog društva posvećenu očuvanju ugroženog nasleđa Evrope, delujući kao zagovornik i katalizator za mobilizaciju neophodne podrške javnog i privatnog sektora, uključujući i finansijsku podršku ugroženom nasleđu.
Ovo je lista 14 najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi za 2025. godinu:
o Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu, SRBIJA
o Arakelots manastir i naseobina, JERMENIJA
o Železnička stanica Miksnic-Berenšicklam, AUSTRIJA
o Gvozdeni dvorac u Atu, BELGIJA
o Dvorac Nuborg, DANSKA
o Dvorac Monemvasia, GRČKA
o Blouer Hol, Eš-sur-Alzet, LUKSEMBURG
o Železnički mostovi i nasip Baduikse Overlat, HOLANDIJA
o Narodno pozorište u Oslu, NORVEŠKA
o Velika sinagoga u Orli, POLJSKA
o Crkva i samostan Paulistas u Lisabonu, PORTUGAL
o Crkva Santo Estevo de Pusada, ŠPANIJA
o Bazen Valhala, Geteborg, ŠVEDSKA
o Viktorija Tauer Garden, London, VELIKA BRITANIJ
Četrnaest ugroženih spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa, raspoređenih u 14 evropskih zemalja, ušli su u uži izbor odlukom Savetodavnog panela koji čine evropski stručnjaci iz oblasti istorije, arheologije, arhitekture, finansija i rukovođenja projektima.
Nominacije za Program "7 Najugroženijih za 2025. godinu" podneli su ili podržali članovi mreže Evropa Nostra, kao i članovi Evropske alijanse za nasleđe.
Lokaliteti su odabrani na osnovu njihove kulturno-istorijske vrednosti, kao i ozbiljne opasnosti sa kojom se trenutno suočavaju. Kao ključne dodatne vrednosti uzete su u obzir angažovanost lokalnih zajednica i posvećenost javnih i privatnih aktera očuvanju ovih lokaliteta. Još jedan kriterijum bio je potencijal svakog lokaliteta da postane pokretač održivog socioekonomskog razvoja.
Predsednik Evropa Nostre, prof. dr Hermann Parzinger, izjavio je:
"Lokaliteti kulturnog nasleđa koji su ušli u uži izbor suočavaju se sa pretnjama poput rušenja, neadekvatnog razvoja, nedostatka sredstava ili zapuštenosti. Snažno podržavamo aktiviste i zajednice koje su čvrsto posvećene njihovom očuvanju. Naša je zajednička odgovornost da sačuvamo i unapredimo vrednosti evropskog nasleđa. Naša baština ključna je za izgradnju mirnije, kohezivne i održive budućnosti."
Direktorka i rukovoditeljka Instituta Evropske investicione banke, Shiva Dustdar, izjavila je:
"Evropski identitet, atraktivnost i ekonomski rast duboko su povezani sa našim kulturnim nasleđem. Uži izbor ugroženog nasleđa, podseća nas na njenu krhkost i na to koliko je često uzimamo zdravo za gotovo. Kroz naše kontinuirano partnerstvo sa Evropa Nostrom, Institut dodatno osnažuje napore lokalnih zajednica širom Evrope. Ove zajednice prepoznaju da očuvanje lokaliteta kulturnog nasleđa može pomoći u rešavanju drugih hitnih izazova. Važno je da se udružimo kako bi se ovi lokaliteti obnovili i zaštitili za buduće generacije."
Konačna lista 7 najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi za 2025. godinu biće objavljena u martu/aprilu.
Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu, SRBIJA
Arhitektonski kompleks sastavljen od dve zgrade bliznakinje, koje su služile kao Generalštab i Ministarstvo odbrane, u lokalnom kontekstu poznat pod imenom Generalštab, predstavlja ikonični simbol modernističke arhitekture Beograda. Izgrađen između 1953. i 1964. godine, prema projektu čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića, kompleks oličava inovativni duh posleratnog modernizma, reflektujući arhitekturu kao urbanu revoluciju.
Njegove modularne kaskadne i stepenaste forme, u kombinaciji sa upečatljivim kontrastima između crvenog krečnjaka iz Kosjerića i belog mermera sa Brača, čine ovaj kompleks vizuelnim i strukturnim remek-delom kuboekspresionizma. Ovaj stil centralnoevropskog modernizma, koji potiče iz Praške škole arhitekture, spaja funkcionalni dizajn sa simboličkim značenjem u obliku i urbanom okruženju. Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu bio je deo izložbe MoMA "Ka betonskoj utopiji" organizovane 2018–2019. godine, što podvlači njegov značaj u globalnoj istoriji modernističke arhitekture.
Oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, značajni delovi kompleksa i dalje su ozbiljno oštećeni, što dodatno povećava njegovu ranjivost. Nedavne najave o rušenju kako bi se napravilo mesto za projekat nekretnina privatnih investitora izazvale su javni gnev, jer ti planovi uključuju rušenje i transformaciju urbanih i arhitektonskih karakteristika lokaliteta, efektivno brišući njegovu istoriju kao znamenitost evropske modernističke arhitekture i njegovu urbanističku i dokumentarnu vrednost. Političko mešanje, zajedno sa ostavkama rukovodilaca javnih institucija za zaštitu kulturnog nasleđa u znak protesta zbog planiranih projekata, dodatno je povećalo pretnju opstanku ovog kompleksa.
Lokalni i međunarodni akteri mobilisali su se da sačuvaju modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu. Evropa Nostra Srbija, koja je nominovala lokalitet za Program „7 najugroženijih“, predvodi kampanju zagovaranja, uključujući javne forume, peticije i saradnju sa svetskim stručnjacima. Evropa Nostra Srbija ima podršku 22 organizacije i akademske institucije, uključujući Akademiju inženjerskih nauka Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Regulatorni institut za održivu energiju, kao i Arhitektonski i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Njihova vizija naglašava očuvanje kompleksa kao javnog spomenika i simbola istorijskog kontinuiteta.
Više od 350 stručnjaka okupilo se u aprilu 2024. godine kako bi razgovarali o budućnosti ovog lokaliteta, što je rezultiralo Deklaracijom kojom se od vlasti traži da zaustave planove za rušenje i prenamenu. Događaji poput Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) istakli su značaj ovog kompleksa uz podršku renomiranih arhitekata poput Vesela de Jonga iz Holandije. Kampanje podizanja svesti uključile su građane i naglasile simboličko značenje ove građevine kao obeležja turbulentne istorije Srbije i regiona bivše Jugoslavije.
Dodatno ugrožavanje Generalštaba u 2024. Godini
U septembru 2024. godine, Evropa Nostra objavila je saopštenje kako bi podigla svest o problemu i alarmirala lokalne i međunarodne aktere. Prema tom saopštenju, rušenje ovog izuzetnog arhitektonskog dela potkopalo bi primenu evropskih konvencija i zakona o zaštiti kulturnog nasleđa u Srbiji, otuđilo građane Srbije i Evrope od njihove zajedničke baštine i postavilo opasan presedan za buduća rušenja drugih zaštićenih lokaliteta kulturnog nasleđa.
Obnova modernističkog kompleksa Generalštaba u Beogradu osigurala bi njegovu trajnu ulogu kao urbanog obeležja, uz promovisanje interpretacije zasnovane na univerzalnim standardima. Predložena adaptivna prenamena podrazumeva da objekat ostane otvoren za javnu namenu poput muzeja ili centra za istraživanje arhitekture. Napori za očuvanje usklađeni su s evropskim principima zaštite kulturnog nasleđa, naglašavajući društvenu koheziju, održivost životne sredine i inkluzivan pristup interpretaciji arhitektonskih i simboličkih karakteristika. Revitalizacija kompleksa mogla bi poslužiti kao model za integrisanje očuvanja baštine s modernim urbanim potrebama, čuvajući kulturno sećanje i identitet, te pospešujući održivi razvoj.
Pogoršanje situacije i reakcije civilnog društva
Uprkos mobilizaciji stručnjaka i civilnog društva u korist obnove i revitalizacije kompleksa, situacija se dodatno pogoršala 14. decembra 2024. godine, kada je Vlada Srbije odlučila da ukloni modernistički kompleks Generalštaba iz Registra zaštićenih kulturnih spomenika, otvarajući put za planirano rušenje u svrhu izgradnje velikog komercijalnog projekta nekretnina. Odluke Vlade donete su kršeći procedure propisane nacionalnim Zakonom o kulturnom nasleđu.
Ovo je izazvalo novi talas masovnih protesta stručnjaka za baštinu i organizacija civilnog društva u Srbiji, uključujući i stručni tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su zatražili poništenje Vladinih odluka. Podnet je i formalni zahtev Ustavnom sudu Srbije da ispita usklađenost ovih odluka s Ustavom zemlje.
Izjava Savetodavnog panela programa 7 najugroženijih lokaliteta:
Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu, istaknuti primer modernističke grane poznate kao češki kuboekspresionizam, predstavlja važnu komponentu pejzaža grada i slojevite kulturne memorije Beograda, uključujući i disonantne memorijalne aspekte njegove uloge u modernoj istoriji šireg regiona.
Danas je ovaj modernistički kompleks, oštećen NATO bombardovanjem 1999. godine, suočen s neposrednom pretnjom rušenja radi stvaranja prostora za veliki komercijalni projekat nekretnina. Predloženi razvoj imao bi ogroman štetan uticaj na gradski pejzaž, koji je suštinski oblikovan kompleksom Generalštaba. Štaviše, takav razvoj bio bi u suprotnosti s pravnom zaštitom ovog arhitektonskog i urbanističkog ansambla koja je uvedena 2005. godine, a koju je nedavno Vlada Srbije ukinula, kršeći odredbe Nacionalnog zakona o kulturnom nasleđu.
Neposredna pretnja gubitka kompleksa Generalštaba i njegove zamene novom građevinom treba biti sprečena u interesu Srbije i cele Evrope. Umesto toga, Vlada bi trebalo da započne opsežnu konsultaciju sa stručnjacima i civilnim društvom o budućem projektu očuvanja i mogućoj adaptivnoj prenameni ovog modernističkog ansambla, prepoznajući njegov složeni nasleđeni značaj, na osnovu evropske vizije, vrednosti i najbolje prakse, kao što je predviđeno u članu 7 Faronske konvencije, koju je Srbija potpisala i ratifikovala.
Očuvanjem modernističkog kompleksa Generalštaba u Beogradu, Srbija bi potvrdila svoju posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa, koji predstavlja važan resurs za povezivanje ljudi kroz pravedan i harmoničan pristup atributima istorije, identiteta i održive budućnosti.
Saopštenje/foto Evropa Nostra
