Organizacije civilnog društva u Srbiji uputile su pismo institucijama Evropske unije, pozivajući ih da reaguju na aktuelnu političku krizu izazvanu urušavanjem železničke stanice u Novom Sadu.

"Dok Srbija svedoči najvećim protestima u ovom veku, a sve autoritarnije ponašanje vlasti preti da dodatno produbi već ozbiljnu političku i društvenu krizu, pozivamo Evropsku uniju da posveti više pažnje događajima u Srbiji i stane u odbranu sopstvenih vrednosti pre nego što bude prekasno“, navodi se u uvodu pisma.

Pismo su uputili Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar savremene politike, Evropski pokret u Srbiji i Komitet pravnika za ljudska prava.

Pismo prenosimo u celosti:

Srbija je zemlja u dubokoj krizi. Već nedeljama studenti širom Srbije – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima – protestuju protiv predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS), zahtevajući odgovornost za urušavanje nadstrešnice železničke stanice 1. novembra prošle godine, u kojem je poginulo 15 ljudi. Protesti su se proširili na celu zemlju i pridružile su im se desetine hiljada građana koji zahtevaju pravdu i odgovornost za ovu tragediju.

"Krvave su vam ruke“ postao je snažan i simboličan slogan koji sažima gnev građana zbog nesposobnosti države da obezbedi javnu bezbednost, ali i zbog njenog neadekvatnog odgovora na korupciju i zloupotrebe vlasti. Kako protesti dobijaju na zamahu, ne samo pojedinci, već i kompanije, preduzeća i profesionalna udruženja podržali su studente i pridružili se jednodnevnom generalnom štrajku 24. januara.

Vlast i njeni mediji odgovorili su brutalnom kampanjom blaćenja, optužujući studente da su marionete stranih obaveštajnih službi i da pokušavaju da izvedu "obojenu revoluciju“ u Srbiji. Koristeći već poznatu polarizujuću retoriku, predsednik Vučić je obećao da će razotkriti "ko je i koliko novca uložio u rušenje Srbije i njeno pretvaranje u vazalnu državu“, tvrdeći da su protesti finansirani sa Zapada s ciljem njegovog svrgavanja s vlasti.

Vlasti se takođe oslanjaju na represiju i prikrivene metode. Lični podaci nekih demonstranata su objavljeni u medijima, dok su drugi bili izloženi uznemiravanju, pa čak i fizičkom nasilju. U decembru je otkriveno da pripadnici bezbednosnih službi koriste hapšenja i ispitivanja kako bi oduzimali telefone demonstrantima i instalirali špijunski softver, zbog čega je Amnesti Internešnal Srbiju nazvao "digitalnim zatvorom“.

U okviru kampanje protiv navodnih stranih agenata, vlasti su ispitivale i proterivale aktiviste civilnog društva koji su prisustvovali konferencijama u Beogradu, optužujući ih da predstavljaju "bezbednosnu pretnju“. Strani državljani, uključujući novinare i omladinske aktiviste, javno su etiketirani kao strani agenti, a njihovi lični podaci prikazivani su na televiziji.

Zabeleženo je nekoliko incidenata u kojima su automobili namerno ulazili u grupe demonstranata koje su blokirale saobraćaj. Reagujući na jedan takav slučaj, predsednik Vučić je izjavio da vozač "nije prekršio zakon“ jer je „išao svojim putem“, te da ne može biti uhapšen ili procesuiran. Tek nakon što je jedna mlada studentkinja ozbiljno povređena, počinilac je uhapšen i optužen.

Konačno, u pokušaju da preokrene narativ i suprotstavi se moćnom simbolu "krvavih ruku“, širom Beograda su na prometnim saobraćajnicama osvanuli anti-protestni bilbordi sa crvenom pesnicom i podignutim srednjim prstom, uz slogan: "Ovo je odgovor srpskog naroda na pokušaj obojene revolucije“. Grafiti istog simbola pojavili su se i na zidovima školskih dvorišta, nakon što su pojedini lokalni funkcioneri podelili isti znak na društvenim mrežama.

Evropska komisija dobro zna da je građevinski sektor u Srbiji prožet korupcijom. U svom izveštaju za 2024. godinu jasno je navela da su „upravljanje javnim investicijama i postupci javnih nabavki i dalje obeleženi brojnim izuzecima od standardnih procedura“. „Ukupna vrednost ugovora izuzetih iz primene Zakona o javnim nabavkama porasla je sa 6,4 milijarde evra u 2022. na 7,1 milijardu evra u 2023, što je otprilike jednako ukupnoj vrednosti tržišta javnih nabavki u 2023. godini.“ Drugim rečima, oko 10% BDP-a Srbije potrošeno je van zakonskih procedura javnih nabavki.

Uprkos tome što sve ove činjenice stoje u dokumentima Komisije, njeni zvaničnici su ostali nemi dok su mladi u Srbiji podigli glas, ukazujući na iste probleme i tražeći odgovornost za izgubljene ljudske živote.

Komisija je takođe upoznata sa atmosferom u kojoj deluju civilno društvo i opozicija u Srbiji – "obeleženom verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući i one od strane visokih zvaničnika“. Takođe zna da je „medijsko okruženje u Srbiji karakterisano pretnjama, zastrašivanjem, govorom mržnje i nasiljem nad novinarima“ i da je „uticaj visokih zvaničnika na pravosuđe i tužilaštvo i dalje visok, bez doslednog smanjenja neprimerenog pritiska“.

Međutim, postoji drastičan raskorak između precizne analize Evropske komisije i politike koju sprovodi prema Srbiji.

Ponašanje visokih zvaničnika Komisije u poslednjim mesecima je posebno zaprepašćujuće. Nije bilo nijedne izjave podrške protestima, niti priznanja pritisaka pod kojima se oni odvijaju. Umesto toga, bez ikakvog osvrta na situaciju u zemlji, Komisija hvali „stalan napredak Srbije“ u kontekstu "obnovljenog zamaha u procesu proširenja EU“.

Mladi ljudi, njihovi prijatelji, roditelji, rođaci, bake i deke, profesori, advokati, lekari, reditelji, glumci – svi su na ulicama jer žele društvo u kojem postoji transparentna i odgovorna vlast, vladavina prava, poštovanje osnovnih sloboda i nezavisno pravosuđe.

Ti su ideali nekada nazivani „evropskim vrednostima“. Danas, međutim, na protestima u Srbiji nema evropskih zastava. To nije zato što demonstranti gledaju ka Rusiji ili Kini, već zato što iz Evropske unije nije stigao nikakav glas podrške.

Protesti ulaze u četvrti mesec i dodatno jačaju. U zemlji bez institucija kojima se može verovati, bez političkog procesa koji može rešiti krizu i s predsednikom koji se vidi kao mučenik dok svojim zapaljivim govorima podstiče nasilje, situacija u Srbiji je izuzetno opasna.

Svesni ozbiljnosti trenutka, mi, potpisane organizacije civilnog društva, nastavićemo da radimo sa svim akterima koji su se uskladili sa zahtevima studenata kako bismo pronašli najbolji put napred. Evropska unija još uvek može biti saveznik u ovom procesu – ali samo ako konačno prizna težinu krize, podrži zahteve za reformama i pozove vlasti na odgovornost.

Saopštenje/foto Evropski pokret u Srbiji