Ambasadori 27 zemalja Evropske unije odlučili su da će sledeći izbori za Evropski parlament biti održani od 6. do 9. juna 2024, objavilo je 17. maja švedsko predsedavanje Savetu EU. Ovaj dogovor treba 22. maja da zvanično odobri Savet ministara EU. Predsednica Parlamenta poručila je građanima EU da ne dozviole da neko drugi bira umesto njih.
Izborima za evroposlanike, koji se održavaju svakih pet godina, pokrenuće se i izbor novih čelnika glavnih evropskih institucija - Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Evropskog saveta, prenosi AFP.
Za 705 poslanika Evropskog parlamenta glasaće više od 400 miliona građana EU.
Evropski izbori traju četiri dana, od četvrtka do nedelje, jer članice glasaju u različitim danima - Nemci npr. održavaju izbore nedeljom a u Slovačkoj će sledeći izbori biti u subotu, piše Politiko.
I Holanđani glasaju četvrtkom, na Malti su izbori subotom a u Francuskoj nedeljom. Neke zemlje, poput Belgije, mogle bi da paraleleno sa evropskim održe i nacionalne izbore.
Izbori 2024. biće prvi evropski izbori bez Britanije koja je izašla iz EU 2020.
Briselski portal piše i da utvrđeni izborni dani predstavljaju poraz za Lisabon. Naime, u Portugalu je 10. juna državni praznik i zvaničnici te zemlje misle da to može negativno da utiče na izlaznost na izborima za 705 evroposlanika.
Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije potvrdila da će tražiti drugi mandat, o čemu se govorilo. Ona će, piše Politiko, imati podršku evroposlanika desnog centra i ključnih članica ako to odluči.
Inače, izbori se organizuju po zakonu koji je na snazi od 1976. i kojim su određeni uslovi za prve direktne izbore za Evropski parlament 1979.
Taj zakon mnogi evroposlanici smatraju zastarelim, piše briselski Euraktiv. O njemu su kritički govorili predstavnici dve najveće političke grupe u Parlamentu - Evropska narodne partije (EPP) i grupe Socijalisti i demokrate (SD).
Domenek Ruis Devesa (Domenec Ruiz Devesa) iz grupe SD bio je izvestilac za predlog o uvođenju transnacionalnih lista kako bi se građanima EU omogućilo da izaberu mali broj evroposlanika iz drugih zemalja sa šire liste EU.
Takođe bi, prema predlogu, pravno obavezujući bio proces izbora tzv. "špicenkandidata" odnosno izbor kandidata za predsednika Evropske komisije koji predstavlja grupu koja dobije najviše glasova.
Parlament je usvojio predlog u maju 2022. ali članice tek treba da glasaju o njemu. Malo je verovatno da će se to desiti pre sledećih izbora, što znači da će nacrt zakona biti odbačen.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola poručila je građanima EU, nakon što je potvrđeno da će evropski izbori biti 6-9. juna 2024, da izađu na izbore. "Glasajte. Ne dozvolite da neko drugi bira umesto vas", rekla je Mecola.
"EU se kontinuirano razvija. Svet se menja i moramo da se menjamo s njim. Potrebne su nam reforme. Ne treba da se plašimo promena. EU nije savršena. Moramo to prihvatiti...", navela je Mecola u saopštenju na sajtu Evropskog parlamenta.
Rekla je i da ohrabruje sve da povrate osećaj nade i mogućnosti koje EU nudi, da glasaju i budu "deo najveće demokratske vežbe u Evropi".
Izvor: Beta/DES
Foto: EP
