U Francuskoj u završnu fazu ulaze pregovori o autonomiji Korzike, koju je tom francuskom mediteranskom ostrvu obećao predsednik Emanuel Makron.
Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen treba 11. marta uveče u Parizu da se sastane sa delegacijom korzikanskih političara kako bi razgovarali o tekstu koji bi i zvanično usidrio autonomiju u ustavu, a ceo proces bi trebalo da bude okončan do kraja marta.
Makron je autonomiju Korzikancima nagovestio prošle jeseni i to kroz izmenu ustava. Odnosi Korzike i vlasti u Parizu su dugo zategnuti, a korzikanski separatisti se decenijama bore za veću samostalnost, često i nasilnim metodama, prenosi agencija dpa.
Korzikanska gerilska organizacija FLNC (Frontu di Liberazione Naziunalista Corsu) 2014. je proglasila privremeno primirje i položila oružje, a istovremeno na uticaju su dobili umereniji korzikanski nacionalisti.
Ipak, pre dve godine ponovo je došlo do nasilnih protesta, a ponovo je bilo i napada militatnih separatista. Okidač je bilo ubistvo u zatvoru korzikanskog nacikonalist Ivana Kolone, čiji lik i danas krasi mnoge fasade na Korzici, pa čak i zgradu univerziteta.
Sada u regionalnom parlamentu većina poslanika traži autonomni status.
Šef regionalne vlade u Ajaču Žil Simeoni izjavio je da Korzikanci neće prihvatiti nikakav tekst ustavnih promena koji bi francuski parlament "razvodnio", a najdelikatnija tema autonomije je veća samostalnost u zakonodavstvu. Portparol separatističke partije Nacione izjavio je za dpa da je reč o pseudo-autonomiji, o običnoj administrativnoj decentralizaciji i o političkoj prevari.
Kada i ako se Makronova vlada i korzikanski predstavnici dogovore o tekstu ustavnih promena, treba da ih prihvate i oba doma francuskog parlamenta. Pristanak u donjem domu je gotovo izvestan, ali desničari u gornjem domu, Senatu, vrlo neprijateljski gledaju na ideju autonomije za Korziku.
Naime, mnogi senatori strahuju od domino efekta u Francuskoj. Iako ne tako uporno kao na Korzici, zahtevi za većom autonojim čuju se i u Bretanji, a sa samostalnošću koketiraju i Alzas i francuski deo Baskije.
Ipak, na Korzici pritisak stanovništva traje daleko duže i puno je veći, a Makronu, prema oceni analitičara, nije stalo do još veće decentralizacije zemlje.
Korzika je deo Francuske približno od sredine 18. veka. Posle Kipra, Sicilije i Sardinije četvrto je po veličini ostrvo u Mediteranu, sa oko 350.000 stanovnika, od kojih oko petina, uz službeni sveprisutni francuski govori i korzički jezik koji ima sličnosti sa nekim italijanskim dijalektima.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto:Pixabay
