U Hrvatskoj će 17. aprila biti održani redovni parlamentarni izbori na kojima pravo glasa ima oko 3,7 miliona birača. Predizborne ankete predviđaju da će vladajući HDZ biti relativni pobednik.
U ponoć je počela izborna tišina koja će trajati do zatvaranja oko 6.500 biračkih mesta u Hrvatskoj, koja će biti otvorena od 7 do 19 časova.
Reč je o jednim od najneizvesnijih parlamentarnih izbora zahvaljujući predsedniku Zoranu Milanoviću koji je neočekivanom najavom da će biti kandidat za premijera opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) doveo u pitanje gotovo siguran treći mandat aktuelnom premijeru i predsedniku Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreju Plenkoviću.
Predizborne ankete predviđaju da će HDZ biti relativni pobednik, što Plenkoviću daje veće šanse da formira vladu, ali nijedna stranka neće to moći da učini samostalno, pa će vlada zavisiti o postizbornim koalicijama.
Od izbora koji su pre nekoliko meseci izgledali vrlo predvidljivi, ulaskom u izbornu utakmicu Milanovića, poznatog po oštroj retorici i stilu, oni su postali zanimljivi i bitno drugačiji od svih dosadašnjih.
Ustavni sud zabranio je Milanoviću da se kandiduje za poslanika na listi SDP, jer nije podneo ostavku na mesto predsednika, pa je on delimično učestvovao u kampanji.
Iako zbog zabrane nije učestvovao na predizbornim skupovima SDP, Milanović je u gotovo svakodnevnim izjavama novinarima i objavama na društvenim mrežama kritikovao HDZ zbog niza korupcijskih afera, pozivao građane da glasaju za bilo koju stranku osim za HDZ i Plenkovića i najavljivao da će kao kandidat SDP, čiji je nekad bio predsednik, sastaviti vladu nacionalnog spasa.
Milanović i Plenković su i 15. aprila, poslednjeg dana kampanje, nastavili verbalni sukob koji traje već godinama.
Plenković je ponovo ocenio da Milanović "gura Hrvatsku u ruski svet", aludirajući na njegovo protivljenje obuci ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj, dok je Milanović premijera nazvao "kumom kriminala u Hrvatskoj" i "herojskim zecom".
Premijer je na završnoj konferenciji za novinare HDZ u Zagrebu rekao da očekuje veliku podršku na izborima i uverljivu pobedu svoje stranke zbog rezultata koje su ostvarili tokom osam godina.
On je pozvao desne birače da daju glas HDZ, a ne njihovim glavnim oponentima na desnom spektru, Mostu i Domovinskom pokretu, jer bi to, kako je ocenio, na vlast dovelo levicu.
Milanović je u završnom obraćanju na društvenim mrežama pozvao građane da glasaju za bilo koju stranku samo ne za HDZ i ocenio da Hrvatska nije nikad imala "ovako pokvarenu vladu i da se nikad nije kralo kao u ovih osam godina Plenkovićeve i HDZ vlasti".
Osim premijerskom kandidaturom, Milanović je javnost iznenadio i izborom srede za održavanje izbora, budući da su gotovo svi izbori, osim 2000, bili nedeljom.
Na parlamentranim izborima se bira 151 poslanik, od kojih 140 u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, u svakoj po 14 poslanika.
Troje poslanika bira se u posebnoj, 11. izbornoj jedinici koja obuhvata birače bez prebivališta u Hrvatskoj, odnosno dijasporu.
U inostranstvu se glasa dva dana, 16. i 17. aprila.
U 12. izbornoj jedinici bira se osam poslanika nacionalnih manjina, od kojih su tri srpska. Kao i ranijih godina, očekuje se da će ta tri mesta osvojiti Samostalna demokratska srpska stranka koja je dosad bila deo vladajuće koalicije na čelu s HDZ.
Pravo glasa ima za 127.000 manje birača nego pre četiri godine.
S prebivalištem u Hrvatskoj je 3,51 milion biraća, a aktivno registrovanih birača u inostranstvu 222.300, najviše u susednoj BiH.
Izvor: Beta
Foto: Beta/Hina/Damir SENCAR
