Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je 3. februara da Ukrajina treba da bude najviši prioritet EU i evropske diplomatije, a da su SAD njen najvažniji partner i da mora da razume njihove interese.
Kalas je na godišnjoj konferenciji ambasadora EU u Briselu rekla da su prioriteti spoljne politike odbrana Ukrajine, održavanje i jačanje saveza sa zemljama koje dele iste interese, postizanje mira Bliskom istoku i negovanje uzajamno korisnih partnerstava.
Ona je ambasadorima poručila da delegacije EU moraju da na terenu odražavaju njene prioritete, interese i ambicije.
"EU širom sveta mora da bude EU kakvu želimo da vidimo u svetu: antiteza autokratskoj osovini koja se danas formira", kazala je Kalas.
Ona je istakla da Ukrajina mora da bude najviši prioritet i da svi moraju da razumeju šta su zaista namere Rusije, koja predstavlja "egzistencijalnu pretnju svima", dodajući da ruski predsednik Vladimir Putin "želi celu Ukrajinu".
"On nije zabrinut za NATO, jer da jeste ne bi povlačio svoje trupe sa granica NATO da se bore u Ukrajini. Više je zabrinut za širenje demokratije i vrednosti za koje se zalaže EU", rekla je šefica evropske diplomatije.
EU mora da pomogne da se okonča taj rat, rekla je Kalas i dodala da je za postizanje trajnog mira kakav Ukrajinci zaslužuju potrebno naterati Kremlj da promeni svoje ciljeve.
Kalas je istakla da EU ima snagu i sredstva i da joj je potrebna politička volja, a da je sa svojim saveznicima, Velikom Britanijom, SAD i Kanadom još snažnija.
Potrebno je, dodala je, sankcionisati one koji pomažu Rusiji "da drži svoju ratnu mašinu u pogonu" i onemogućiti joj da puni budžet zaradom od nafte i gasa.
"Naše sankcije deluju. Ruska ekonomija je u teškom stanju. Ne možemo sada da popustimo stisak", rekla je Kalas, dodajući da je potrebno naći nova rešenja za finansijsku pomoć Ukrajini.
Kalas je rekla da EU ima mnogo partnera širom sveta, ali da "ne postoje toliko važni kao SAD".
"Možda se nekima od nas ne sviđa sve što naše kolege tamo govore ili rade, ali to je demokratija, moramo se nositi s tim. Nama treba Amerika i Americi smo potrebni mi", rekla je Kalas ukazujući da transatlantska trgovina i investicije stvaraju više od 16 miliona radnih mesta na obe strane Atlantika.
Ona je dodala da EU mora da sluša svoje prijatelje, osvrnuvši se na sve veću globalnu prisutnost i konkurentnost Kine.
"Baš kao što želimo da SAD pomognu u zaustavljanju ruske agresije u Evropi, moramo da razumemo suštinske interese Amerike", kazala je Klas navodeći da EU ne sme da ponovi s Kinom iste greške kao s Rusijom jer je "zavisnost čini ranjivom".
Govoreći o Bliskom istoku, Kalas je rekla da, iako ima pozitivnih pomaka, situacija je i dalje krhka i da je od ključnog značaja da EU pomogne postizanju stabilnosti u regionu veoma važnom za Evropu.
"Oni su naši susedi i nestabilnost ima neposredne posledice na Evropu, posebno kroz povećanje migracije i terorističkih pretnji", rekla je Kalas.
U pogledu partnerstva EU sa zemljama širom sveta, Kalas je rekla da se svaka država rukovodi sopstvenim interesima, a ne time da li su saveznici EU, SAD, Kine ili Rusije.
"Većina zemalja nerado bira između autokratija koje se suprotstavljaju Zapadu i samog Zapada. Tako je bilo i tokom Hladnog rata", kazala je Kalas, navodeći kao primere Tursku i Zalivske zemlje.
Kalas je dodala da EU mora da prihvati da ne može očekivati od drugih zemalja kao što to čini sa članicama ili saveznicima i da mora da prilagodi svoj pristup i da bude više "transakciona".
"Procenićemo koliko su naši interesi usklađeni s interesima naših partnera, ali mi smo i dalje Evropa. Borićemo se da naše kompanije dobijaju javne ugovore, ali nikada upitnim metodama", rekla je ona i dodala da EU ne može da sarađuje sa zemljama u kojima se sistematski krše ljudska prava ili koje u UN podržavaju autokratije.
Konferencija ambasadora EU se održava svake godine i okuplja ambasadore više od 145 delegacija i kancelarija EU širom sveta, kao i šefove vojnih i civilnih misija EU i predstavništva Evropske komisije iz 27 članica.
To je prilika da učesnici sa visokim zvaničnicima EU razmene mišljenja o spoljnoj politici EU, aktivnostima, globalnim kretanjima i strateškim izgledima EU.
Ambasadorima će se 4. februara obratiti predsednici Evropske komisije, Saveta i Parlamenta, Ursula fon der Lajen, Antonio Košta i Roberta Mecola.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
