Proizvodnja struje iz nuklearne energije mogla bi u 2025. godini da dostigne novi rekord i da unapredi energetsku bezbednost, ali postoji niz pitanja koja treba rešiti, kao što su troškovi, probijanje budžeta i izvori finansiranja, ocenila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).
IEA je u izveštaju objavljenom 16. januara ocenila da iza razvoja nuklearne energije stoji novi impuls, koji se ogleda u novoj politici, investicijama i tehničkom napretku.
Kao primer su navedene male modularne atomske centrale (SMR), za koje se navodi da se brže grade, da su jeftinije i privlače interesovanje privatnog sektora. SMR bi do 2040. godine mogle da imaju kapacitet od 80 GW, što bi činilo 10% ukupnih nuklearnih kapaciteta u svetu", piše u izveštaju.
Kao drugi po redu najveći izvor električne energije sa niskom štetnom emisijom gasova posle hidroelektrana, nuklearne centrale danas proizvode manje od 10% ukupne električne energije u svetu, piše u izveštaju IEA, međuvladine organizacije koja je godinama zagovornik razvoja nuklerane energije.
U studiji piše da se večina postojećih nuklearnih centrala u svetu nalazi u zemljama sa razvijenim privredama, ali da su mnoge izgrađene pre više desetina godina.
"U međuvremenu, globalna mapa nuklearne energije se menja, i većina projekata se gradi u Kini, koja će do 2030. godine po nuklearnim kapacitetima preteći i SAD i Evropu. Veliki igrač u oblasti nuklearne tehnologije je i Rusija", navodi se u izveštaju.
U svetu se u ovom trenuku grade 63 nuklearne elektrane, a od 52 reaktora čija je izgradnja počela posle 2017 godine, 25 se, prema podacim IEA, gradi po kinskoj tehnologiji, a 23 po ruskoj. Od 2020. godine sve nuklearne elektrane koju su izgrađene ili se još grade su zasnovane isključivo na ruskoj ili kineskoj tehnologiji.
U skladu sa tim, izveštaj pokazuje da su i proizvodnja i obogaćivanje uranijuma, kako bi postao nuklearno gorivo, u svetu geografski veoma koncentrisani.
"Trenutno, više od 99% kapaciteta za obogaćivanje uranijuma se nalazi u četiri zemlje snabdevača, pri čemu je po kapacitetima pojedinačno najjača Rusija sa udelom od 40%", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
On je ocenio da takvo izuzetno koncetrisano tršište za nuklearne tehnologije, proizvodnju i obogaćivanje uranijuma predstavlja potencijalni rizik za budućnost i podvukao potrebu veće diverzifikacije lanaca snabdevanja.
"Danas je jasno da je snažan 'kambek' nuklearne energije, koji je IEA prognozirala još pre nekoliko godina, u toku", rekao je Birol.
Birol je reko da se trenutno u svetu grade novi kapaciteti za više od 70 GW, što je najviši nivo u poslednjih 30 godina, a da je i više od 40 zemalja širom sveta odlučilo da uvrsti i taj izvor energije u svoj energetski sistem.
Trenutno u svetu radi ukupno 420 nuklearnih centrala, a u proteklih pet godina zemlje širom sveta su odlučile da produže životni vek više od 60 elektrana, piše u izveštaju agencije čije je sedište u Parizu.
Po učešću struje iz nulearne energije u energetskom miksu u svetu 2023. godine je na prvom mestu bila Francuska, koja je 65% svoje struje dobila iz nuklearki.
Odmah iza nje je Slovačka, sa nešto manje od 65%, a slede Ukrajina, Mađarska sa oko 45%, Finska, Belgija, Bugarska, Češka, koja je na oko 40%, Belorusija, Slovenija i Švajcarska, koja je 2023. 35% svojih potreba za strujom podmirivala iz atomske centrale.
Po instaliranim nuklearnim kapacitetima u razvijenim zemljama, na kraju 2023. godine prve su bile SAD, a sledile su Francuska, Japan, Kanada, Španija, Švedska i Velika Britanija. Ubedljivo najveći deo tih elektrana stariji je od 20 godina, a mnoge su starije i od 40 godina.
Među rastućim privredama, prva je Kina čije su nuklearne centrale uglavnom mlađe od 20 godina, a iza nje su Rusija, Ukrajina, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Pakistan i Bugarska.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
