Generalna skupština međunarodne policijske organizacije Interpol održava jubilarni sastanak u Beču, gradu u kojem je osnovan pre sto godina, ali je i sam predmet brojnih kontroverzi, od kojih se jedna odnosi i na Srbiju.
Protiv Interpola i njenog predsednika Ahmeda Nasera al-Raisija, koji je na to mesto došao kao policijski general Ujedinjenih Arapskih Emirata, podneto je nekoliko tužbi.
Jedna, koja je podneta u Beču, odnosi se na slučaj bahreinskog političkog disidenta Ahmeda Džafera Mohameda koji je 2021. godine u Srbiji zatražio azil, ali je sledeće godine, na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje Interpola izručen Bahreinu gde se od tada nalazi u zatvoru, pišu nemački mediji.
Na taj se slučaj osvrnula 29. novembra i članica austrijskih socijaldemokrata i izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Petra Bajer, koja je u saopštenju navela da je slučaj koji okupira organizacije za zaštitu ljudskih prava od 2022. i da mora da bude istražen.
"Šefu Interpola Al-Raisiju se prebacuje uticaj na izručenje jednog disidenta u UAE, koji je u Srbiji tražio azil. Taj čovek je 2022. godine u Srbiji uhapšen, a zatim odvučen u Bahrein, suprotno pravosnažnoj odluci Evropskog suda za ljudska prava. To je radikalno ukidanje prava na zaštitu od političkog progona. I taj postupak mora biti istražen. Ljudska prava su zaštita od diktature, i kao takva ih treba i shvatati", saopštila je Bajer povodom Međunarodnog dana zaštitnica ljudskih prava.
Mediji navode i tužbe koje su protiv Al-Raisija prošle sedmice podneli advokati dvoje britanskih državljana, koji su uhapšeni i osuđeni zbog navodne špijunaže dok je Al-Raisi bio nadležni policijski zvaničnik u UAE. On je u to vreme optuživan za proizvoljno hapšenje ljudi i torturu.
Metju Hedžes je u Emiratima boravio zbog svoje doktorske disertacije i uhapšen je zbog navodne špijunaže, a Isa Ahmed je u tu zemlju doputovao na jedan fudbalski turnir kao navijač i uhapšen je jer je nosio majicu sa zastavom Katara.
Obojica su iz zatvora u UAE oslobođeni tek posle snažnog međunarodnog pritiska. I obojica su svedočili da ih je policija u zatvoru drogirala i mučila.
Ideja vodilja prilikom osnivanja Interpola u septembru 1923. godine bila je globalna policijska saradnja i razmena informacija, kako bi se bolje suzbijao prekogranični i organizovani kriminal.
Interpol poseduje obimnu banku podataka, spiskove nestalih i traženih osoba, neidentifikovanih žrtava i na zahtev članica izdaje međunarodne naloge za hapšenje ili za potragu.
Međutim, u svetu ne postoji ni globalni konsenzus šta je ustvari krivično delo i zločin, iako se u statutima Interpola kao osnova za sve odluke navodi unverzalna deklaracija o ljudskim pravima, piše nemački levičarski portal nd-aktuell.de.
Tumačenje i odluke su u nadležnosti izvršnog odbora Interpola.
Raspisivanje međunarodnih poternica preko Interpola postalo je, kako se navodi, redovni instrument autoritarnih režima.
Čak je i izvršni direktor Interpola Stiven Kavano uoči jubilarne konferencije u Beču, koja traje od 28. novembra do 1. decembra, rekao da bi u današnjem svetu prepunom konflikata bilo "verovatno nemoguće osnovati Interpol".
"Ipak želimo da se pobrinemo da svet bude jedinstven barem u krivičnom progonu", rekao je Kavano.
Sastanak u Beču okupio je više od 1.000 policijskih zvaničnika iz više od 160 zemalja, koji će razgovarati o jačanju policijske saradnje u svetlu nezapamćenog porasta prekograničnog kriminala, objavljeno je na sajtu Interpola.
Sastanak Generalne skupštine otvorio je austrijski kancelar Karl Nehamer, koji je rekao da mu je čast da pozdravi Interpol na stotu godišnjicu u gradu u kojem je osnovan, Beču, "u trenutku kada je međunarodna saradnja u borbi protiv kriminala važnija nego ikada, pošto kriminal ne poznaje granice, bilo to u Evropi, ili između kontinenata".
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Interpol
