Između 2015. i 2024. rodni jaz između zaposlenih u kulturi u EU smanjen je sa 6,4 procentna poena na 0,8 poena i sada su 50,4% zaposlenih u tom sektoru muškarci. Međutim, jaz nije smanjen kada je reč o platama i žene i dalje češće nego muškarci imaju manje zarade od medijalnih.

Kako je 8. jula saopštio Eurostat, rodni jaz u zaposlenosti u kulturi je u 2024. bio najmanji od 2011, od kada se podaci prate.

U 2024. je udeo žena među zaposlenima u kulturi bio veći u 16 članica, posebno u Letoniji i Estoniji gde je razlika bila 32,6 odnosno 24,2 procentna poena u korist žena. 

Istovremeno je u 11 članica EU u kulturi bilo zaposleno više muškaraca nego žena, pri čemu je najveća razlika bila u Španiji i Italiji, oko deset procentnih poena u korist muškaraca.

U Grčkoj, Rumuniji i Austriji u kulturi je bilo zaposleno pođednako muškaraca i žena.

I dok je jaz u pogledu zaposlenosti smanjen, kada se gledaju plate nema bitnih promena. 

Poslednje četvorogodišnje istraživanje pokazalo je da je u 2022. na nivou EU 16% žena a 11% muškaraca zaposlenih u odabranim sektorima kulture imalo male plate odnosno u visini dve trećine ili manje od nacionalne medijalne bruto satnice.

Ti procenti su u skladu sa onim u ukupnoj zaposlenosti - 17% žena i 12,6% muškaraca.

Disparitet je evidentan u svim oblastima kulturnih aktivnosti a najuočljiviji kod "štampanja i reprodukcije snimljenih medija" a sledi "produkcija filmova, video i TV programa, snimanje zvuka i izdavanje muzike".

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta