Evropski parlament i Savet EU postigli su preliminarni dogovor o merama koje treba da unaprede borbu protiv trgovine ljudima, a među kojima je i uključivanje prisilnog braka, ilegalnog usvajanja i zloupotrebe surogat majčinstva u jedinstveno zakonodavstvo Evropske unije.
Pored toga, dogovorena je i bolja, rodno osetljiva pomoć žrtvama i bolja koordinacija službi koje se bore protiv trgovine ljudima i organa nadležnih za dodelu azila.
Na taj način bi se obezbedilo da žrtve trgovine ljudima, kojima je istovremeno potrebna i međunarodna zaštita, dobiju neophodnu podršku i zaštitu i da se poštuje njihovo pravo na azil, saopštio je Evropski parlament.
Evropska statistička agencija Eurostat saopštila je 24. januara da su u 2022. godini u EU registrovane 10.093 žrtve trgovine ljudima.
Gotovo dve trećine (63%) bile su žene i devojčice, što je bilo nešto manje nego 2020. i 2021. kada je njihov udeo bio 68%.
Neformalni dogovor parlamenta i Saveta uključuje i kriminalizaciju korišćenja usluga neke žrtve trgovine ljudima, kada korisnik tih usluga zna da je reč o eksploatisanoj osobi.
Biće uvedene kazne za kompanije umešane u trgovinu ljudima, tako što će između ostalog biti isključene sa tendera i izuzete od državne pomoći i subvencija.
Prema podacima Eurostata, 82% registrovanih žrtava bilo je plen trgovaca zbog seksualne eksploatacije i prisilnog rada.
Prvi put se broj žrtava koje su primorane na rad (3.990) približio broju žrtava seksualne eksploatacije (4.014).
Još 18% (1.669) bilo je žrtva trgovine ljudima iz drugih motiva, kao što su trgovina organima, prava u vezi sa socijalnim beneficijama, prinudna prošnja i drugo, saopštio je Eurostat.
Tokom 2022. godine u EU su 8.064 osobe osumnjičene za trgovinu ljudima, a još 2.097. trgovaca ljudima je osuđeno.
Tužilaštva u EU, u skladu sa dogovorom, treba da dobiju diskreciono pravo da odustanu od krivičnog progona ako je neka žrtva trgovine ljudima bila prisiljena da izvrši krivično delo.
Prema dogovoru, sudije će širenje slika ili snimaka sa seksualnim sadržajem bez odobrenja žrtava, moći da kvalifikuje kao otežavajuću okolnost prilikom izricanja presude.
Posle dogovora parlamenta i Saveta, preostaje da ga dve strane i formalizuju, a članice EU će nakon što stupi na snagu imati rok od dve godine da ga implementiraju.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixaby
