Svet se nalazi na prekretnici koja će odlučiti da li svetski lideri mogu da ispune obećanje da AIDS do 2030. godine više ne bude pretnja za javno zdravlje, što se može postići jedino uz znatno veće napore, navodi se u godišnjem izveštaju Zajedničkog programa UN za HIV/AIDS.

UNAIDS je izveštaj objavio 22. jula, na dan otvaranja 25. Međunarodne konferencije o AIDS-u (#AIDS24). Konferencija će do 26. jula okupiti više od 10.000 naučnika, zvaničnika i aktivista iz više od 175 zemalja, na poziv Međunarodnog udruženja za AIDS.

U izveštaju se ocenjuje da je cilj da se obuzda AIDS nadohvat ruke, ali da je tokom poslednje decenije svet skrenuo sa puta. Odluke i politike koje budu vodili svetski lideri ove godine odlučiće sudbinu miliona ljudi i da li je najsmrtnonosnija globalna pandemija pobeđena, navodi se u dokumentu.

U svetu u ovom trenutku od 39,9 miliona ljudi sa HIV virusom, oko četvrtine, ili 9,3 miliona ne dobija spasonosni medicinski tretman. Kao posledica toga, u Africi svakog minuta po jedna osoba umre od bolesti povezanih sa AIDS-om.

Svetski lider su se, kako se navodi, obavezali da će godišnju cifru novozaraženih smanjiti na 370.000 do 2025. godine, ali je ona tokom 2023. godine bila tri puta viša - 1,3 miliona.

Uz to, smanjivanje izdvajanja za suzbijanje AIDS-a i rastući konzervativizam, diskriminacija i rodna neravnopravnost predstavljaju opasnost i za dosadašnji napredak.

Ako svetski lideri smognu snagu za hrabru odluku da obezbede finansijska sredstva koja će biti dovoljna i održiva, i zaštite ljudska prava svakog čoveka, broj ljudi koji8 žive sa HIV i koji su na doživotnom tretmanu bi oko 2050 mogao da se ustali na oko 29 miliona. Ako krenu pogrešnim putem, taj broj bi do 2050 mogao da naraste na 46 miliona, navodi UNAIDS.

Izveštaj pokazuje kontinuirani, iako usporen napredak u podeli lekova ljudima koji žive sa virusom HIV, i takvih koji su na stalnoj terapiji sada je 30,7 miliona. To je, kako se navodi, doprinelo i da broj smrtnih slučajeva od 2010. do 2023. bude prepolovljen, sa 1,3 miliona na 630.000.

Dodaje se ipak da svet nije na pravom putu da ispuni cilj i da broj smrtnih slučajeva do 2025. godine bude ispod 250.000.

Takođe, postignut je ogroman uspeh u prevenciji novih infekcija HIV virusom, koje su od 2010. godine globalno manje za 39%, a u istočnoj i južnoj Africi za 59%. Međutim, novi izveštaj pokazuje da broj novih infekcija sada raste u tri regiona u svetu - na Bliskom istoku i severnoj Africi, u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji i u Latinskoj Americi.

Navodi se i da postojanje stigmatizacije i diskriminacije marginalizovanih grupa stvaraju prepreku pristupu zdravstvenoj pomoći, zbog čega je među novozaraženima porastao udeo osoba koje se bave prostitucijom, homoseksualaca i korisnika intravenoznih droga na 55%, sa 45% 2010. godine.

Izveštaj pokazuje da prevencija i tretman mogu da dopru do ljudi samo ako se poštuju ljudska prava, ukinu nepravedni zakoni protiv žena  i marginalizovanih zajednica i ako se nešto učini protiv diskriminacije i nasilja.

Progres otežava i to što se širom sveta smanjuju izdvajanja za borbu protiv HIV-a i AIDS-a, a posebno u delovima sveta u kojima je broj ljudi koji žive sa HIV u porastu.   

"GUbitak solidarnosti između i unutar zemalja ugrožava napredak, ali put da dokrajčimo AIDS je put koji je potvrđen, i kojim su lideri obećali da će krenuti. Da li će ispuniti to obećanje i okončati AIDS je politička i finansijska odluka. TRenutak da se izabere taj put je sada", rekla je izvršna direktorka UNAIDS Vini Bjanjima.

 

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Pixabay